Странице

среда, 25. децембар 2013.

Пргаво лето


Риђокоси, пегави дечак седео је на обали мора, али леђима окренут  још неразбуђеној пучини. 
Сркао је белу кафу иритирајући пролазнике-купаче и чупкао комадиће свежег хлеба, а још ''сочније'' срицао из књиге, слова видно несавладаног језика. За њим је остала протраћена читава једна година, церекајући се у виду опомињућег школског звона.

Био је од оне деце што распуст нису могла  да троше како су хтела. Лоше оцене светиле су се са закашњењем. И киван на море и лето, које није смео  да искоришћава по сопственој мери, седео је телом окренут свој  тој  лепоти и од врућине пулсирајућој распуштености...Седео, као да га за свет око њега нимало није  брига, и осуђенички увежбавао течно читање.''Д-о-с-а-д-н-о миииииии јееееееее!''
.

понедељак, 23. децембар 2013.

У бутику емоција

                                                              
    

         Добар дан! Имате ли еуфорију, и то број 36?
        О, да! У свим бојама и величинама. Само изволите, пробајте,  прва кабина десно.
      (5 минута затим)  Кад  боље размислим боје су сувише јарке, можда би ми меланхолија више пристајала. Покажите ми нешто од новијих модела.(некако присно) Знате... ја сам тек остављена.
    Нажалост, не! Девојка налик вама, малопре je  бузела последњи комад. Нисте приметили то сетно лице.
        Не, а и како бих, кад сам пре само пет минута била заинтересована за еуфорију. 
      У реду, пошто овде данас не могу јефтино бити меланхолична, да навратим сутра? 
      Чујем добијате нову линију апатије?!
        Сутра свакако, биће што-шта за осетити!
        Ако дочекам сутра?(не верујући да је то наглас изустила)
        Извините на  досађивању, али да не знате где бих још могла да нађем срећу? Знате...домаћу, меку, памучну. Чини ми се да је више нема у продаји.
        Жао ми је, госпођице, ми се бавимо продајом само префињених осећања са увозним суфиксима. Пробајте на пијаци иза ћошка, прва улица лево.   
        Да знате да хоћу!!! Довиђења!


четвртак, 12. децембар 2013.

Живот и искљученија

Додајте натпис
  Живети  данас неодоситејевски, драги моји харалампији, значило би најпре: мало ''хоповати''- бити талац манастирског живљења, случајно красти и крадомице читати непримерене књиге, имагинарно  само  путовати, просветарити на првој и, сложићете се, последњој шанси и постати просвећен, до тачке изледања као да сте дух!

среда, 11. децембар 2013.

Мојеглава времена...

Пажња! Страшња! Тврдоглавост ми остаје без потпоре. Тело ме више не издржава кад се јогуним и глава ми све мање тврда. Понестаје ми омиљене особине баксузлука, квалификујем се у бившег инаџију.Тврда глава-душа од памука, сећам се. Емотивац или негативац кад си, свеједно је, на добро не излази. Мислићу тако док год ми став не отврдне, да се унутарња мекоћа  лечи рогатом главом и тапацираним ставовима. Свак своју емотивну срж најбоље осећа и зна колико јој треба да кад окрвави поново закори, а да се ништа не примети. И опет бих обандоглавила, само да чујем поново како упорни куцају презнојено на врата моја мислена, што чувају одаје снова и ставова, док у шпијунку малу, као у добра стара мојеглава времена, гурам прст у око свенападајућој испразности.

петак, 6. децембар 2013.

За све Ваге и остале наопаклије....

Друге људе су доносиле роде, а мене  је  испоручила  јесен, одмах за мрком бојом лишћа. Треба да клијаш када све вене...и ето га , одмах раскорак са светом. Природа, мајка или мађеха, лагано навлачи спаваћицу, само ти припремаш доручак. А раскорак ,верујте, привид  је хода и више ветар у прса у трци живота. Сасвим је природно  онда  питати се, није ли  људскије бити од оних које су донеле роде, бити баш таквог људског рода. Тек  је то посебна фела...
Чувена рода-транспортер , богами,  је имала-  улогу у њиховом приземљењу. Такви се не препознају по послератном преостајању на једну ногу или родољубљу, али са родних  висина с којих су приспели остао им је подигнут нос у ходу и разговору. Просто им са носа јасно читаш : „Човече, мене је  р-о-д-а  донела, нисам ти ја с овог света!“ И мислите гледајући их да немају мана, кад оно тур им црвен од еволутивног  пада. Такви су се мислим начитани и родили. Јасно! Шта бисте и ви друго радили међу облацима, док вас испоручује једна рода, него читали беби-лектиру и записе у звездама.
Не заборавимо и купус-варијанту људи,  јер они су чудо од штива са барем страна, колко листова купуса. Рекла бих то су сви што се толико чврсто држе земље која их је изродила, да им се по ноктима види. Њихов адут нису само обле главице и раднички тен, већ колективно народно сећање. Отуда сви повртари  и знају да их у животу  опредељује судбокројни  зелени памперс. Мада, има и оних других врста раскупусаних карактера који би све, а никад ништа...Животна прича им је увек иста.
Питајте ме опет и ево, рећи ћу:“ У јесен бити рођен, тренутак је јако плодоносан.“
 Кажу да старењем човек помудри,  добије боре филозофа, а  ти ако си  дете јесени, не мораш расти да би схватао, већ удахни својим првим плачем издисаје мудрих око себе, што шарају природу бојом зрења, те буди  једини  који се учи  ходу  корацима старења.   
                                                                                                                    

                                                                         

четвртак, 5. децембар 2013.

БЛОГЕР ИЛИ ЗОГЕР?

Покушаји да се као писац огласите и пропишете, сложићете се, данас су наааааааајразличитији. Ма колико Вас успут спотицали, омаловажили, рекли Вам да сте надарени, али да ту, свакако, треба још деценија читања и провежбавања стила, неоставрена моја пискарала, имате само два пута. Можете решити да будете ''брисало'' односнo зогер или да их занамћореним писањем све побришете.
Мада ту је и БЛОГОВАЊЕ које је попут неког принудног литерарног боловања. 
- За писца нисте, лека Вам нема, идите кући, уносите читање, пијте лекове за смиривање ега и болујте, блогујте...Добар сте козер, али писац се постаје, навежбава. Некад је било довољно да Вас неко оклевета да сте писац и ,гле, преко ноћи то и постајете, а данас...ни клевета више не помаже. Дакле, блогери, туците по тастаури из све снаге, сав гнев што је на души искуцајте, ту су Вам фанови за групну терапију, јер бес је набољи кад се ''шерује''. Знајући да су многа славна књижевна дела настајала из болесничких постеља писаца, храбримо се тиме да ће из ове назови блог-постеље настати повез неке нове књиге икад. Још ако успут испустите своју племениту вреднопишућу душу, слава Вас без сумње неће обићи, а број прегледа постхумно ће нарасти до граница вредних помена. Амин!!!

понедељак, 2. децембар 2013.

Штикловање

Субота

„Мама, могу ли вечерас да обујем штикле?“
Питање које свака, прописно-стасала тинејџерка редовно поставља суботом, још од шест поподне. Питате се зашто од шест поподне ако се у град излази тек око дванаест.  Баш, сте необавештени! Па, и моћи убеђивања треба времена да проделује. Ако се са мољакањем благовремено стартује, сигурно је да ће око једанаест мајка већ потврдно климати главом уз типску реченицу „ Питај и оца!“ Али ако је отац загледан у утакмицу и од главе породице спао на изврнути џеп, онда је мајка само обрада лаког материјала.

четвртак, 28. новембар 2013.

Црњански-бескрајни,плави...


Милош Црњански био је изузетно сложена појава у српској књижевности двадесетог века. Пре свега био је књижевник, али није живео само од књижевности. Радио је и као професор, био је аташе за штампу у неким нашим амбасадама и интензивно се  бавио новинарским пословима. Био је од оних писаца који су писали лирску поезију, приповетке, романе, путописе, али је  своје виђење света знао изразити и  у есејистичкој форми. Разлози због којих  су  претходно побројане књижевне врсте у којима се врло успешно остварио као аутор,  често остајале у сенци свеколиког његовог старалаштва, управо су  монументалност  Сеобa”, другe  књигe Сеоба“, жанровски  хибриднe књигe Код Хиперборејаца“, Романa о Лондону“ као и због магичности  света његове лирике.
Како је и сам говорио да  се успех књижевника не може измерити увек за живота, јер тај успех у многоме зависи од узрока и веза које немају никакве везе са књижевношћу, данас након сто двадесет година од рођења овог великана српске књижевности, с поносом можемо рећи да је као писац испунио своју судбину и да пред будућим временима може мирно почивати.

среда, 27. новембар 2013.

Савремена читалачка гуливеријада


                Квалитетној књизи читалац се обично више пута врати и измештајући своју позицију реципијента књижевног дела по разним слојевима његове структуре ишчитава  је сваки наредни пут као другачију. То је уобичајени поступак у перципирању књижевног дела. Много ређа појава у књижевности је да дело као такво у више својих издања, може допустити себи позамашну редукцију грађе, а да не изгуби читалачку публику, већ да је прошири у најнеочекиванијем смеру. Пример за то је би био најпознатији роман чувеног енглеског сатиричара и аутора бројних памфлета, Џонатана Свифта, "Гуливерова путовања", јер носи позамашну скалу интересената за своју материју ( од деце до страсних љубитеља критике режима, друштвених прилика, морала једне нације).  Оно што у једном писцу може повезати сатиричара и нехотице успелог писца за децу, јесу стваралачки поступци којима је циљ да скрену пажњу и изазову што  јаснију и директнију реакцију на негативно маркиране појаве у друштву. Флексибилност Свифтове сатире до граница да добија вео бајковитости за не тако проницљивог читаоца, лежи у хипербиличној употреби класичних сатиричних поступака: форме пронађеног рукописа, функција путовања, коришћења псеудонима, креирања једног новог вида хумора.

Напукла диња



Напукла диња на врелом асфалту

                                                            месо јој зјапи отворено

и Мунков крик би се застидео

 пред  њеном савршеном распуклином.

Сред  тазе убијеног  тела,  мир.

Семење избијено у низу, кези се по оброницима  

сад већ неупотребљивих, мутавих кришки

слутећи најезду буба изелица

на овај јефтини пир. 

уторак, 26. новембар 2013.

КЊИГА ИЛИ ЧАСОПИС ЗА ДЕЦУ??? ПИТАЊЕ ЈЕ САД...


Координирана набавка периодике за децу, према претходно спроведеним анкетама међу децом, имала би за циљ бољу усмереност у набавци часописа и листова за децу и младе. 

У вези са том идејом треба уважити резултате неких екперименталних научних испитивања читалачког укуса младих. Интересовање за периодичну грађу, најпре комичног садржаја, деца почињу да показују све раније.
Чак дечаци почињу да проводе више времена с том врстом литературе него у читању књига. Дечаци су више окренути новинама, док су девојчице више окренуте часописима. 
У недостатку периодичних публикација по питању опремљености библиотека, читаоци се окрећу монографским публикацијама које излазе у наставцима и тиме пружају читаоцу могућност да и даље нешто очекује.

СМЕШНА СТРАНА БИБЛИОТЕЧКОГ ЗВАЊА


Да ли вам се икад учинило да вам за рад са људима ипак треба челични нерв и изложбена витрина с дипломама како бисте их уверили да сте компетнтни за рад са истима. Ситуације су ту да то потврде, насмеју нас или натерају на плач понекад...просто да се по невероватности збивања у које вас не-људи умеју довести, понекад осетите као јунак модерне бајке Баш-Челични нерв ми треба...:)И тако у далекој земљи родитеља-библиофоба, дешава се да вам се ''баци'' књига у лице, јер је писана неким неразумљивим језиком ( компетентно лице само би га назвало ијекавским изговором),...али за забринутог родитеља то је неки НЕМУШТИ ЈЕЗИК, који дете неће моћи разумети..
Дакле, наћи српску народну бајку из Вуковог доба '' побогу разумљиво'' писану...мисија је за сваког супер-библиотекара:)))

среда, 30. октобар 2013.

Анегдоте Милоша Црњанског

Црњански је сматрао да фудбал треба да буде лепа мушка игра, да га и књижевници практикују како би већ једном ишчезли они застарели појмови о префињеним интелектуалцима и болесним песницима.

субота, 12. октобар 2013.

Руски прозор – Драган Великић

Драги читаоче, не остављај за собом трагове при читању. Ако је већ књига оплеменила тебе, немој и ти њу оплемењивати графитима, отисцима шољица, разним коментарима…Јер, једна твоја “заборављена” заноктица може усплахирити потоњег читаоца те исте књиге као што је узнемирила јунака Великићевог романа “Руски прозор” који препоручујемо уз следећи цитат: ” Кад читам књигу из библиотеке,

Пут за Лос Анђелес – Џон Фaнте

Фасцинација библиотекарским позивом а нарочито библиотекаркама нередак је пример у свакодневном животу, али и у књижевним остварењима. Многи књижевни ликови били су опчињени својим библотекаркама због којих би чак доносили одлуку да постану писци, како би их једног дана њена рука уредно положила на полицу; или би кући односили свакојаке књиге само јер су то биле њене топле 
препоруке за читање.