Странице

петак, 31. јануар 2014.

Т A X I

Живот  градсих таксија  чини се одомаћеним,  већ на помен ове петословне туђице. Живо је, али  једнолично њихово дисање.  Од  егзотичности  живљења  старих, жутих четвороточкаша, преостао је  једино  глас  „икс“  као непостојећи  у  писању, али  звучан и дивљи у изговору.  Осећајући  своје извориште као  далеко, готово колонијално и одвећ жуто данашњи таксији решени да постану  јединке еволуирају  у нову врсту  тзв. линијски такси. Тај полу-дивљи  такси прети да повољнијом ценом и већом  сервилношћу потисне старији тип ауто-чопора од  ког се недавно одвучио. Иновативан по боји, моделу и одсуству таксиметра  линијски такси  ипак инсистира на једноставнсти имена. Дакле, носи само ТАКСИ на високо постављеној кровној табли.  Готово је са са богатом такси-ономастиком. Збогом, МЕГА, МАКСИ, ПАНДА, HАPPY, PINK, CITY!  Техника заустављања и даље је иста, високо подигнута рука у ваздуху. Овај такси је ауто-кућа за себе. Возач сам прописује тип аута, боју, степен уредности као и цену вожње. Али обавезна  су четвора врата ради лакшег улажења  путника као и специјлна сирена за дискретно скретање пажње пролазника. Сирена омогућује таксисти да бежећи пред аутобусом  врбује што више путника, у чему  треба  бити брз, ефектан и неупадљив. Такси-самотњак опслужује не само станично окупљени  цупкајући  свет, већ и обичне шетаче (поборнике метода корак по корак).  

уторак, 28. јануар 2014.

Аjлајнер за литерате


                                                                                                                                                                 
Клинка међу жанровима, у свету који је трула јабука, све више на ивици лаког морала, сваком се читаоцу брзо дала.
Цртица

Ко рђав ексер наопака, али корисна као игла, књижевни аjлајнер, моје даме, Њена узвишеност...
Цртица
Постојан крејон женске маште око изоштри као мачје.
Цртица
Правописнија од свих  дугих нажвркавања  јер боде свиме што у себи сабија.
Цртица

среда, 22. јануар 2014.

Нема натраг

 Навежбана охолост му није дала натраг... на праг са ког је одбачен. Да покуца поново није хтео!
Једна реч, полуотшкринута молба могла га је навести на промишљање. Само то, било би довољно да осети да је некада припадао ту и био вољен. Ипак ништа! Добро знано искашљавање браве док належу трома врата иза којих је растао. Одједном нашао се испред њих као поштар што први пут чита натпис с презименом, питајући се какви су то људи кад не знају да се властито име пише великим словом. За њим се нико није осврнуо, а он се окретао, гледао јер знао је да је то последњи пут. Некада њихов и ничији, одсада туђ и свој! Зарезао је један поглед на стару нефункционалну шпијунку, огуљену кваку и отирач на коме се од  "Добро дошли" једино још назирало "Дошли". Добро ту ником одавно није било, а и сви дошли су поодлазили. Залупљена врата замандалила су познати мирис  родитељског намештаја  који је изобличило одрастање и трагови укусних мајчиних оброка. Била је маг за кухињу, срастао с посудама за зачине.
Једино је  дим духа дуванског остао да га прогања низ степениште. Кремен из трећег пута шкљоцну. Запалио је...

недеља, 12. јануар 2014.

Крила на офингеру

Хало, Крилати! Већ  данима те зовем, не јављаш се! Не знам колико нас имаш, али мислио сам да сам ти ја најкритичнији случај! Ако се не јавиш ускоро, можемо заједно до врага, ако нам Брадоња допусти, наравно...
Окачио си крила на офингер и пијеш цеђену јабуку по Едену...Боговски, нема шта! А што ти се питомци отргли од руке?! Ко је луд да брине прековремено?
Рогати ми на оба рамена чучнуо, шапуће глупости, клевеће те. Јави се! Много те слабо чујем, страх ме је!
Да видиш какву сам ти нараменицу нашао...мекша нег седмо небо. Скрени удесно, шта те кошта, биће ми драго да те поново имам. Нећу више да се церекам над бесполношћу твојом и да те заливам мушкошћу кад препијем. Колико сам јак, види ме сад! Даћу ти свој баде-мантил док је твој на хемијском? Бело, прља се...знам! Добро, обећавам, нема масних прстију више од јела, суздржаваћу се!
Алкохоличар, нииисаааааам! Ко ти је рекао, лаже! Само за причест вино, овога ми крста!
Заменио сам све сијалице у стану, одкад те нема, мрак рано пада.
Молим те, јави се, кад чујеш поруку!!!



субота, 11. јануар 2014.

"Шећераши"

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               
     Сви Ви невољени, и Ви остављени, и Ви у души зубоболни и најзад умоболни, нисте сами!!! Сви смо ту, ројимо се болни око медовине. Лепљиви нам прсти од крви и миришемо слаткасто ко "шећераши".
И сви смо наши, сломљени комом, спавамо мирно док чекамо нову дозу.
Од љубави или од шећера зависни, у чему је разлика ?
Кад бити вољен па невољен, најслађа је болест. Од ње само сладострасни поболе, па остају пензионисани уживаоци вољења.
Дрхтави и сувоусти од уздржавања, знојем у болест покрштени, слатки моји, неизлечиви смо!!!Чекајући нов убод,  једино нам преостаје  да пустимо живот док издренира прошлост и да нас неко поново заволи док не заболи.

петак, 10. јануар 2014.

Увиђај у љубав...

Када се на улици деси судар саобраћајна полиција , док трепнеш , стиже на увиђај. Процедура увек иста: утврди се узрок незгоде, ко је „повређени“ ко „увређени“ и најважније висина материјалне штете.
Али, питам  ја вас где је ревносна полиција  када се десе емотивни  судари, па ломови.  Тад да  прецизира  штету, ко је крив, ко коме дужан. Е, па рећи ћу само... да у случају емотивне саобраћајке,  она нeкако увек закасни. Време је тада главни судија за прекршаје. Оно пише и повлачи казне, враћа вас на место злочина, можда и научи да замолите неког  за опроштај,  јер сте прекорачили дозвољено вам поверење и скренули с правог пута.