– Добар дан! Имате ли еуфорију, и то
број 36?
– О, да! У свим бојама и величинама.
Само изволите, пробајте, прва кабина
десно.
(5
минута затим) Кад боље размислим боје су сувише јарке, можда би
ми меланхолија више пристајала. Покажите ми нешто од новијих модела.(некако
присно) Знате... ја сам тек остављена.
Нажалост, не! Девојка налик вама,
малопре je бaш узела последњи комад. Нисте
приметили то сетно
лице.
–
Не, а и како бих, кад сам пре само
пет минута била заинтересована за еуфорију.
У реду, пошто овде данас не могу
јефтино бити меланхолична, да навратим сутра?
Чујем добијате нову линију
апатије?!
–
Сутра свакако, биће што-шта за
осетити!
–
Ако дочекам сутра?(не верујући да је
то наглас изустила)
–
Извините на досађивању, али да не знате где бих још могла
да нађем срећу? Знате...домаћу, меку, памучну. Чини ми се да је више нема у
продаји.
–
Жао ми је, госпођице, ми се бавимо продајом
само префињених осећања са увозним суфиксима. Пробајте на пијаци иза ћошка,
прва улица лево.
–
Да знате да хоћу!!! Довиђења!
Нема коментара:
Постави коментар