Три сребрне јелке у дворишту нашег блока формирале су савршен заклон за љубљење, уринирање и све клинцима недозвољене радње. Девојка са црном шубаром тражила је савршен угао за фоткање. На светлости ведрог зимског јутра деловала је чисто као пахуљица на длану.
Видео сам је са свог прозора док сам пушио прву јутарњу цигару. Пожелех да јој нешто добацим, али ћутање ми је омогућило да несметано гледам како се кокетно намешта испред свог "паметног" телефона. Чуло се шкљоц, шкљоц па тихо кикотање, шкрипа њених чизмица на снегу и једно "Добар дан, комшинице!"
Данашње клинке немају стидa, дале би све за добру фотку. Увијала се податно у троуглу четинара, вртела као балерина у музичкој кутији, усана истурених напред као да љуби ваздух. Ипак ми је деловала примамљиво. Мени, старом вуку, оваква Аска није се могла десити ни да је платим. Изазовна за гледање, пожелео сам да не оде тако брзо. Пре но што сам запалио нову цигару, чуо сам како отпочиње телефонски разговор са неким. Тврдила је да је на планини већ данима и да се лудо проводи. Да снега нема колико би желела, али је природа дивна, свуда су четинари, скијаши, сунце. И да му управо шаље фотку са шубаром коју јој је поклонио.
Није престајала да се захваљује на поклону и нуди противуслуге. Њена понуда била је довољна да ми се уши зацрвене као некад када би ми девојка давала оно што се не даје.
На трен сам јој и сам поверовао. Градским ваздухом тешким од магле пронела се свежина њеног измишљеног зимовања. Мислима ми је прострујао мото омиљеног романа.
"Многе праве људе сахранила је жена." "Жена са црном шубаром" , исправио сам Буковског.
Док сам затварао прозор на соби, Бермудски троугао сребрних јела учинио је да и ова девојка лако нестане. Трагови њених чизама у снегу личили су на праву змију. Кроз последњи дим цигарете изворих наглас: "Какав лажњак!"
Видео сам је са свог прозора док сам пушио прву јутарњу цигару. Пожелех да јој нешто добацим, али ћутање ми је омогућило да несметано гледам како се кокетно намешта испред свог "паметног" телефона. Чуло се шкљоц, шкљоц па тихо кикотање, шкрипа њених чизмица на снегу и једно "Добар дан, комшинице!"
Данашње клинке немају стидa, дале би све за добру фотку. Увијала се податно у троуглу четинара, вртела као балерина у музичкој кутији, усана истурених напред као да љуби ваздух. Ипак ми је деловала примамљиво. Мени, старом вуку, оваква Аска није се могла десити ни да је платим. Изазовна за гледање, пожелео сам да не оде тако брзо. Пре но што сам запалио нову цигару, чуо сам како отпочиње телефонски разговор са неким. Тврдила је да је на планини већ данима и да се лудо проводи. Да снега нема колико би желела, али је природа дивна, свуда су четинари, скијаши, сунце. И да му управо шаље фотку са шубаром коју јој је поклонио.
Није престајала да се захваљује на поклону и нуди противуслуге. Њена понуда била је довољна да ми се уши зацрвене као некад када би ми девојка давала оно што се не даје.
На трен сам јој и сам поверовао. Градским ваздухом тешким од магле пронела се свежина њеног измишљеног зимовања. Мислима ми је прострујао мото омиљеног романа.
"Многе праве људе сахранила је жена." "Жена са црном шубаром" , исправио сам Буковског.
Док сам затварао прозор на соби, Бермудски троугао сребрних јела учинио је да и ова девојка лако нестане. Трагови њених чизама у снегу личили су на праву змију. Кроз последњи дим цигарете изворих наглас: "Какав лажњак!"