Црњански-бескрајни,плави...

Милош Црњански био је изузетно сложена појава у српској књижевности двадесетог века. Пре свега био је књижевник, али није живео само од књижевности. Радио је и као професор, био је аташе за штампу у неким нашим амбасадама и интензивно се  бавио новинарским пословима. Био је од оних писаца који су писали лирску поезију, приповетке, романе, путописе, али је  своје виђење света знао изразити и  у есејистичкој форми. Разлози због којих  су  претходно побројане књижевне врсте у којима се врло успешно остварио као аутор,  често остајале у сенци свеколиког његовог старалаштва, управо су  монументалност  “Сеобa”, другe  књигe “Сеоба“, жанровски  хибриднe књигe “Код Хиперборејаца“, “Романa о Лондону“ као и због магичности  света његове лирике.

Како је и сам говорио да  се успех књижевника не може измерити увек за живота, јер тај успех у многоме зависи од узрока и веза које немају никакве везе са књижевношћу, данас након сто двадесет година од рођења овог великана српске књижевности, с поносом можемо рећи да је као писац испунио своју судбину и да пред будућим временима може мирно почивати.

Савремена читалачка гуливеријада

                Квалитетној књизи читалац се обично више пута врати и измештајући своју позицију реципијента књижевног дела по разним слојевима његове структуре ишчитава  је сваки наредни пут као другачију. То је уобичајени поступак у перципирању књижевног дела. Много ређа појава у књижевности је да дело као такво у више својих издања, може допустити себи позамашну редукцију грађе, а да не изгуби читалачку публику, већ да је прошири у најнеочекиванијем смеру. Пример за то је би био најпознатији роман чувеног енглеског сатиричара и аутора бројних памфлета, Џонатана Свифта, "Гуливерова путовања", јер носи позамашну скалу интересената за своју материју ( од деце до страсних љубитеља критике режима, друштвених прилика, морала једне нације).  Оно што у једном писцу може повезати сатиричара и нехотице успелог писца за децу, јесу стваралачки поступци којима је циљ да скрену пажњу и изазову што  јаснију и директнију реакцију на негативно маркиране појаве у друштву. Флексибилност Свифтове сатире до граница да добија вео бајковитости за не тако проницљивог читаоца, лежи у хипербиличној употреби класичних сатиричних поступака: форме пронађеног рукописа, функција путовања, коришћења псеудонима, креирања једног новог вида хумора.

Напукла диња

Напукла диња на врелом асфалту

                                                            месо јој зјапи отворено

и Мунков крик би се застидео

 пред  њеном савршеном распуклином.

Сред  тазе убијеног  тела,  мир.

Семење избијено у низу, кези се по оброницима  

сад већ неупотребљивих, мутавих кришки

слутећи најезду буба изелица

на овај јефтини пир. 

КЊИГА ИЛИ ЧАСОПИС ЗА ДЕЦУ??? ПИТАЊЕ ЈЕ САД...

Координирана набавка периодике за децу, према претходно спроведеним анкетама међу децом, имала би за циљ бољу усмереност у набавци часописа и листова за децу и младе. 

У вези са том идејом треба уважити резултате неких екперименталних научних испитивања читалачког укуса младих. Интересовање за периодичну грађу, најпре комичног садржаја, деца почињу да показују све раније.

Чак дечаци почињу да проводе више времена с том врстом литературе него у читању књига. Дечаци су више окренути новинама, док су девојчице више окренуте часописима. 

У недостатку периодичних публикација по питању опремљености библиотека, читаоци се окрећу монографским публикацијама које излазе у наставцима и тиме пружају читаоцу могућност да и даље нешто очекује.

СМЕШНА СТРАНА БИБЛИОТЕЧКОГ ЗВАЊА

Да ли вам се икад учинило да вам за рад са људима ипак треба челични нерв и изложбена витрина с дипломама како бисте их уверили да сте компетнтни за рад са истима. Ситуације су ту да то потврде, насмеју нас или натерају на плач понекад...просто да се по невероватности збивања у које вас не-људи умеју довести, понекад осетите као јунак модерне бајке Баш-Челични нерв ми треба...:)И тако у далекој земљи родитеља-библиофоба, дешава се да вам се ''баци'' књига у лице, јер је писана неким неразумљивим језиком ( компетентно лице само би га назвало ијекавским изговором),...али за забринутог родитеља то је неки НЕМУШТИ ЈЕЗИК, који дете неће моћи разумети..

Дакле, наћи српску народну бајку из Вуковог доба '' побогу разумљиво'' писану...мисија је за сваког супер-библиотекара:)))