Руски прозор – Драган Великић

Драги читаоче, не остављај за собом трагове при читању. Ако је већ књига оплеменила тебе, немој и ти њу оплемењивати графитима, отисцима шољица, разним коментарима…Јер, једна твоја “заборављена” заноктица може усплахирити потоњег читаоца те исте књиге као што је узнемирила јунака Великићевог романа “Руски прозор” који препоручујемо уз следећи цитат: ” Кад читам књигу из библиотеке,
па на некој страни наиђем на слепљену мрву, опрезно је скинем врхом прста. Једном сам на унутрашњој маргини, заденут као какав украс, нашао танки полумесец нокта. Напетост која је тог непознатог читаоца навела да гризе нокте није била мотивисана садржајем књиге, посебно не на тој страни, где се одвијао један досадни дијалог. Нервоза читаоца имала је узрок изван корица књиге. Мрље од воћа су пропаст за папир. Флека временом постаје све уочљивија, а онда, после десет, петнаест година, довољан је само додир прстом да се папир распрши. Као што се распадне моја концентрација. И више не могу да читам… До краја успевам да прочитам само нове књиге, оне без трагова. Јер, трагови ме усплахире.”