У песку

Игралиште за децу, место где се све разлике закопавају у песак. Где црна и плава кофица не знају за разлику у боји. И боја лица дечјег замрљана траговима мокрог песка постаје небитна.
Неколико Рома игра своју игру без играчака,
са флашом воде поред себе, попијене до пола.
Нема фенси флашица, са додацима за лакше гутање и влажних марамица... Помислих како су тек ово прави клинци. Бодлер је био мајстор таквог запажања, а Париз игралиште најпрљавијег живота. Његова прича о детету које има пацова за љубимца ме је навукла да пљунем на данашње стерилно време.