Покушаји да се као писац огласите и пропишете, сложићете се, данас су наааааааајразличитији. Ма колико Вас успут спотицали, омаловажили, рекли Вам да сте надарени, али да ту, свакако, треба још деценија читања и провежбавања стила, неоставрена моја пискарала, имате само два пута. Можете решити да будете ''брисало'' односнo зогер или да их занамћореним писањем све побришете.
Мада ту је и БЛОГОВАЊЕ које је попут неког принудног литерарног боловања.
- За писца нисте, лека Вам нема, идите кући, уносите читање, пијте лекове за смиривање ега и болујте, блогујте...Добар сте козер, али писац се постаје, навежбава. Некад је било довољно да Вас неко оклевета да сте писац и ,гле, преко ноћи то и постајете, а данас...ни клевета више не помаже. Дакле, блогери, туците по тастаури из све снаге, сав гнев што је на души искуцајте, ту су Вам фанови за групну терапију, јер бес је набољи кад се ''шерује''. Знајући да су многа славна књижевна дела настајала из болесничких постеља писаца, храбримо се тиме да ће из ове назови блог-постеље настати повез неке нове књиге икад. Још ако успут испустите своју племениту вреднопишућу душу, слава Вас без сумње неће обићи, а број прегледа постхумно ће нарасти до граница вредних помена. Амин!!!
Нема коментара:
Постави коментар