Странице

четвртак, 21. март 2019.

Без ње

Чежња за њом под нокте ми се завукла.
Осећао сам се грешно кад год бих помислио на њу. Иритирајуће осећање жеље све више ме опседало.
Сва прања руку и  дезинфекција сећања нису имала ефекта.
Њена заразна лепота напала ме преко свих чула.
Загрцнут власима њене косе остављене на јастуку као у најслађој вражбини искашљавао сам љубав.
Противотров би био узвраћен пољубац, њен полуосмех и сан. Није била само моја и знао сам да се ускоро неће вратити.
Био сам спасоносна доза кад је обори тежина досаде коју се заветовала да ће подносити до краја живота. Ишчекивање сам схватао као пуноправни посао за који је требало да ме награди. Унапређена још једним дететом у институцији која се зове брак, престала је да ми се јавља одједном. Повишицу среће са њом никада нисам дочекао.