Странице

петак, 19. јун 2020.

Судар

Атрактивна плавуша зауставила се на аутобуској станици. Савршено извучених праменова премештала се лагано са ноге на ногу као да јој уопште не смета што превоз толико касни.
Клан средовечних жена почео је да је погледима сатерује у ћошак. Неколико лоше ошишаних паж фризура са видљивим израстком брисало је ужурбано зној са чела. Био сам сведок судара женствености на издисају и ове живе, рашкошне, упадљиве.
Изазивачица у десном углу аутобуског стајалишта свесна свог исклесаног пара ногу и провокативне шаре на најлонкама држала се добро.
На другој страни у импровизованом хладу гомила жена поче да враћа наочаре на нос, откопчава дугмад на ознојеним блузама и да се хлади. Био сам једини мушкарац међу њима. Двобој сујете одигравао ми се пред очима. И као да су и једне и друге прећутно тражиле мало мушке пажње. Плавуша у журби мирисала је заносно, али у њеном скупоценом излогу није било робе за мене. Ускратио сам јој поглед и припалио цигарету једној старијој дами.
И као што обично бива у бокс мечевима без нокаута, такорећи на бодове, плавуша нестаде у најновијем моделу мерцедеса који нас је оставио у прашини врелог дана.
- Па, наравно, такве се никада не возе аутобусом. Одахнула је заједљиво група жена и наставила да уједначено маше лепезама.