Живот и искљученија

Додајте натпис

  Живети  данас неодоситејевски, драги моји харалампији, значило би најпре: мало ''хоповати''- бити талац манастирског живљења, случајно красти и крадомице читати непримерене књиге, имагинарно  само  путовати, просветарити на првој и, сложићете се, последњој шанси и постати просвећен, до тачке изледања као да сте дух!

Не знам јесте ли приметили да је испоснички живот све чешћи међу световњацима, прегладнелих и оскудно одевених све је више. Ни чуда нису ретка ко некад, чудно је да смо живи.

К-елије су омекшале у ћ-елије јер хоће то кад триста шездесет и пет дана постите што морате или сте тако тупаво изгласали, па најзад морате да пут до Бога препречите кроз решетке. И шта вам у четири зида, док сте тако лепо притворени, преостаје него да се молите.

Библиотерапију људи су дословно схватили, па и књигу позајме да би је отуђили. Мисле боље ће је схвaтити ако је украду. 

Вратићемо и  древне ланце на књиге, па да се може само до врата, како нам верни пси не би постали џукеле!

Путоваћемо још само у мислима, које умртвљене терапијом не говоре више ни куда, ни како, већ само јече...''Дааааље одааавде''!