Странице

уторак, 17. мај 2016.

Херувим на хероину

Мислим да сам видео Бога, преобученог!
По први пут обријан, глатких образа, у шљаштећој тренерци, са "шанираним" парфемом по себи. На руци му сат налик на зидни (демонстрација моћи). У њега ни не гледа, зна он добро кад ће кога откуцати. Свевидеће су му очи, немамо му где утећи. Све нас види и сви смо "таговани" његовим отровним стрелицама. Бела гарда, херувими на хероину, ето, то смо ми. Бељи нам дани, црње нам ноћи! Очајнички сам желео да се потпуно приближим светлости, да је дотакнем. Продао сам пламeни мач за иглу. Лепотану навученом на грешно вретено, журило се да спава. И пре но што сам у жељи заклопио очи, платио сам му поштено, за мук, за трзај и бело! 

Нема коментара:

Постави коментар