"Шећераши"

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               

     Сви Ви невољени, и Ви остављени, и Ви у души зубоболни и најзад умоболни, нисте сами!!! Сви смо ту, ројимо се болни око медовине. Лепљиви нам прсти од крви и миришемо слаткасто ко "шећераши".
И сви смо наши, сломљени комом, спавамо мирно док чекамо нову дозу.
Од љубави или од шећера зависни, у чему је разлика ?
Кад бити вољен па невољен, најслађа је болест. Од ње само сладострасни поболе, па остају пензионисани уживаоци вољења.
Дрхтави и сувоусти од уздржавања, знојем у болест покрштени, слатки моји, неизлечиви смо!!!Чекајући нов убод,  једино нам преостаје  да пустимо живот док издренира прошлост и да нас неко поново заволи док не заболи.