Клан средовечних жена почео је да је погледима сатерује у ћошак. Неколико лоше ошишаних паж фризура са видљивим израстком брисало је ужурбано зној са чела. Био сам сведок судара женствености на издисају и ове живе, рашкошне, упадљиве.
Изазивачица у десном углу аутобуског стајалишта свесна свог исклесаног пара ногу и провокативне шаре на најлонкама држала се добро.
На другој страни у импровизованом хладу гомила жена поче да враћа наочаре на нос, откопчава дугмад на ознојеним блузама и да се хлади. Био сам једини мушкарац међу њима. Двобој сујете одигравао ми се пред очима. И као да су и једне и друге прећутно тражиле мало мушке пажње. Плавуша у журби мирисала је заносно, али у њеном скупоценом излогу није било робе за мене. Ускратио сам јој поглед и припалио цигарету једној старијој дами.
И као што обично бива у бокс мечевима без нокаута, такорећи на бодове, плавуша нестаде у најновијем моделу мерцедеса који нас је оставио у прашини врелог дана.
- Па, наравно, такве се никада не возе аутобусом. Одахнула је заједљиво група жена и наставила да уједначено маше лепезама.
Нема коментара:
Постави коментар