Имала је премало руку да ме загрли, прсте пуне важнијег посла...Чинило се да за све друго налази више страсти него за мене, та жена-особењак. Крајичком душе желео сам да будем једна од њених обавеза јер увек их је уредно завршавала, за њих је изналазила времена. Њој сам представљао љубав, а то је као да у стану чувате неку егзотичну биљку која не захтева превише неге, раскошна је, дивља и без заливања. Такав третман сам и ја добијао. Тражила је за себе мушкарце нимало тешке за одржавање. Живот јој је подвалио мене и моју сорту. Био сам разочаравајуће обичан, а не егзотичан. Прилично неодрастао и детиње себичан у вољењу. Хтео сам сву пажњу њенога света и да будем дечак мажен на њеним крилима.
А она? Арогантно ме је љубила, у пролазу поздрављала, прерано је почела да ме подразумева.
А она? Арогантно ме је љубила, у пролазу поздрављала, прерано је почела да ме подразумева.






