Они му поверавају ситне, али пипаве послове који захтевају карактер перфекционисте и позадинца. Погледајмо ајкуле (и оне имају своје рибе-робове) чистаче зуба и шкрга које их чине тако неустрашивим. Малене рибе-самоубице завршавају им најпрљавије послове.
О томе вам причам, све су то ујаци нежење.
Ујак нежења није ништа мање квалитетан да буде фронтални део тима, али проклето надарен да живот протраћи угађајући другима, себе обавезно потискује у други план.
Са породичног стабла обично "силазе" да припомогну у чувању деце, позајмљивању новца, уређивању туђих домова. Замера им се ако нису увек на услузи јер још увек немају ништа од сопственог живота, иако су то најчешће најобразованији чланови породица, које је књига и извела и омела са правог пута.
У друштву или екипи то су опет неке особене душице које верно слушајући туђе жалопојке о пропалим везама навуку неку људомржњу и схвате да би им живот био лепши у самоћи него у двоје. Лоше искуство других измрвило им је већ у замисли све покушаје и сву храброст да се остваре. Верујући да свет припада другима не усуде се никад да пробају, падну.
Ваљда, им је лакше да буду они о које ће се други увек придржавати, настављати даље, успевати.
На послу то су обично средовечни упосленици у изразито стабилној обући. То им је главна превенција од саплитања и падања на луди камен. Иронично је да ти људи-тврђаве окамењени од страха да можда успеју у двоје, стрепе од некаквог просидбеног камичка који би их могао урушити. Понекад се само отварају другима, али и тада вољни да само о послу, послу и послу причају.
Нема коментара:
Постави коментар