Затворила је врата за њим и пала. Одједном срце је постало једини орган који је осећала. Нарастала је у једно велико јецајуће куцало. Његов мирис вукао јој се по уплаканим рукавима. Стезала га је и молила да се врати. Џаба, већ се осећао на отето! Дохватила је албум пун слика и почела да цепа...Летеле су главе, пољупци, одвајале се руке. Лежала је у поцепотинама заједничких успомена врелог дрхтећег тела. Увијала се у стељу фотографија као у ћебе, не желећи више да одатле устане! А и зашто би? Некада драг звук његовог мотора урликнуо је у непознато. Знала је да је то крај!
А он... Убрзо је поново заволео и преболео. Нова љубав наишла је као стопер и стао јој је! Није била она стара, ни лепа...али шта да се чека. Ускачи! Све зачкољице бивше везе стале су у гепек. Овога пута био је решен да успе. Пријала му је вожња у непознато. Осмех нове жене прогутао је све сузе бивше, купујући код њега све, чак и оно што још није стигао да јој понуди! Није је у потпуности осећао као праву за себе, али тренутак је био више него исправан. Проклето време искезило му се попут победника!
Нема коментара:
Постави коментар