Све више нас је фаличних, без ногу чврсто ослоњених о земљу, "обезглављених" са парализом ведрих мисли, емотивно анемичних. Добра вест је... да још верујемо у своју балерину и да тамо негде постоји прави фелер за нас, само због неког дефекта никако да доскакуће и нађе нас. Откуд нам храбрости да верујемо у мит о љубави? Па кад је највећи ћопавац грчке митологије приуштио себи Афродиту, што не бисмо и ми, смртници, допустили себи веру као грех...још један на души, мање-више! Прича о идеалној половини, прустовска је! У потрази за изгубљеним фелером! Војника оловних и балерина колико хоћете, само би требало да се пронађу. На радару несавршених тражимо оног који нас неће исмејати због хромог срца, неког ко је бар једном и сам био предмет поруге, па се тако са осмејком одбачених заједно можемо церекати над прошлошћу, верујући да нас, баш зато, очекује ватрено светла будућност.
Нема коментара:
Постави коментар