У смрти су кратке ноге

Не,  нећу више да вас лажем! Смрт не тегли косу, већ вози ролере. У ролеријади живота "прва стиже последња". Ваљда, да би се одвећ крезуба сама смејала. Јер ко се задњи смеје...крај пословице сви знате!
Из живота се не жели дисквалификовати, хоће да буде сабласни део њега, његов "тимски" играч у најмању руку. Наивно је што људи очекују обезглављивање као крај свог постојања, на хиљаде ситуација потврђују да нас је смрт само претекла и ништа више.  Претекла у томе да будемо паметнији, појасом везани, осигурани. Та ужасно хитра гадура долази на крају и својим полазницима  дарује воштани осмејак, налик на печат. Сви смо ми препоручена пошиљка за Оног горе.
Смрт није косач, нити какав физикалац орошен знојем под капуљачом. Косу, секиру, нож треба дати у руке болести. Она је неизвесна и тако понижавајућа за човека. Смрт је виртуоз на точку времена који има тенденцију да сваког од нас само претекне. За заговорнике вечног живота смрт је "хејтер", за мене амбициозни промотер тренутности.
Основно постигнуће живота је бити присутан, са ногама на земљи јер после смрти све одлази под њу, понајпре те ноге. И као маст на површини воде муте се и преобликују сећања на почивше те пијанац постаје веселник, криминалац само преступник, расипник домаћин, а блуднице праве вернице. Смрт је томе кумовала, њојзи хвала.