Странице

четвртак, 04. фебруар 2016.

"Можда спава"

Уживао сам да је слушам само док спава. Имала је неко ситно ткање у дисању, умирујуће хркање.Чудно је, али жене хрчу некако другачије од мушких. Гледао сам на то као на наставак њеног неуморног дневног причања кроз сан.
Чак и у стању потпуне опуштености настављала би да храпаво звоца незадовољна свакодневицом, да мрда удовима кратко, претеће, да се доказује преда мном. Њену РЕМ фазу крстио сам шаљиво (Ретко Егзистира Мирно).У ритму пренапрегнутог дисања подизао би јој се прамен косе са лица и опет би склизнуо на јастук. Мазио сам га. Будна...није дозвољавала да јој га склоним са лица, да је умирим. Тресао би се изазивачки кад год би цептела од беса. Изгледао је као нека "луда жила" откунута од њене иначе уредно скупљене косе. Дириговао је правац и жустрину наше свађе. Главу би окретала за њим  као да се поклања  публици јер у позорју нашег лудила били смо одвише сами. Ја толико виши од ње, а тако мален у љубави пред њом.

Нема коментара:

Постави коментар