Странице

среда, 13. август 2014.

За њу је љубав туђица

Имала је премало руку да ме загрли, прсте пуне важнијег посла...Чинило се да за све друго налази више страсти него за мене, та жена-особењак. Крајичком душе желео сам  да будем једна од њених обавеза  јер увек их је уредно завршавала, за њих је изналазила времена. Њој сам представљао љубав, а то је као да у стану чувате неку егзотичну биљку која не захтева превише неге, раскошна је, дивља и без заливања. Такав третман сам и ја добијао. Тражила је за себе мушкарце нимало тешке за одржавање. Живот јој је подвалио мене и моју  сорту. Био сам разочаравајуће обичан, а не егзотичан. Прилично неодрастао и детиње себичан у вољењу. Хтео сам сву пажњу њенога света и да будем дечак мажен на њеним крилима.
А она? Арогантно ме је љубила, у пролазу поздрављала, прерано је почела да ме подразумева. 

1 коментар:

  1. draga ana,
    drago mi je što si za moto bloga uzela tolstojev citat.očekivao sam balzaka:-).pročitaj vaskrsenje,ako nisi,
    i osetićeš sav napor pokajanja,a i praštanja,koje je najteži čin(delo) tokom jednog,
    ljudskog života. živa bila tvoja prijatnost. dejan

    ОдговориИзбриши