Низ длаку

Ко каже да су само жене људи од ритуала, греши!

Имају их и мушкарци, само их они врше на начин да им не робују, а задржавајући у њима дозу свечаног. Ако сте икад затекли своје деде, очеве или мужеве како се стрпљиво и с пажњом брију, биће вам јасно о чему је реч. Прво бријање као потврда одраслости, макар било и преурањено, увек се памти. Испитивачка гримаса онога који се сапуња и спрема да крене оштрицом низ лице, не може а да не привуче пажњу некога ко се задеси у близини.
Мушкарац са пеном за бријање на лицу је попут жене са лаком на ноктима, беспомоћан. Само у оштрењу прибора наступа готово витешки! Свакој се ствари зна сврха, да би уредно била враћена "у своје корице". Женској логици ту места нема! Управо то, јутарње бављење собом, мушкарцима оставља времена да претресу предстојећи дан (насмеју му се кроз један обријан брк или ишкрипе незадовољство тупим потезима сечива).

Па, ако падне крв...падне! Пошто испитају убојитост бритве и уз мало среће прођу без већих озледа, следи стављање "ратничких боја" у виду лосиона, па типско "Уф, Ух, Уф, Ух" и спремни су за нове битке.  

Макар оне биле и само на дневном нивоу, у рату полова, никада није било лако однети победу!