Ми смо оно што читамо!

Сви читају књиге! Читају млади, читају стари, једни што морају, други из разоноде, али свако на неки јединствен начин чинећи типологију читања и читалаца занимљивом и богатом.
Као што се књиге међу собом разликују по садржини и формату, тако је и са њиховим верним читаоцима. Још је Роџер Бекон рекао Неке књиге треба окусити, друге прогутати, а неке само сажвакати и сварити. Дакле, његова гастрономска метафора може се проширити и на типове читалаца, па тако и први тип међу њима био би  тзв. прождрљиви читалац.

Један од типова најзагриженијих за читање свакако је тзв. прождрљиви читалац.
Сви смо у некој фази живота били такви, са књигом у руци налик на пса са резервном кости у зубима.
Да уживање у читању често проистиче из телесне удобности у читању потврђује други тип читаоца тзв. читалац у тоалету.
Још је Хенри Милер потврдио да је све добре књиге прочитао у заходу. Тоалет је малена просторија која захтева ненарушиву самоћу и као таква гарантује квалитетно читање. Ко год је читао Уликса, сложиће се да се одређени делови романа могу читати искључиво у тоалету уколико се жели извући пуни угођај из њиховог садржаја.
Можда су најбројнији они читаоци који се читању најпотпуније посвећују у кревету, јер спој кревета и књиге пружа нам неку врсту дома коме се увек можемо вратити. Овом типу читалаца припадају читаоци са истакнутијом потребом за поседовањем књиге. Такви читаоци нису спремни да књигу деле ни са ким. Закони власништва књиге подједнако су снажни као закони о верности и љубави.
Читање наглас као почетни облик издаваштва преферирају, наравно, деца која тек уче читати, али некад је овај вид читања био својствен многим прослављеним писцима, који су пред публиком желели да провере какав утисак њихово дело оставља на присутне. Такво читање захтевало је друштвено прихватљив садржај и писца-читача  расположеног за изражајно и сугестивно читање, у чему је Дикенс био ненадмашан.
Ако сте тип читаоца који преферира читање у себи, онда сте засигурно склони сањарењу и у опасности да таквим ишчитавањем упаднете у грех беспослености. Овакав вид читања је вишеструко користан  јер је увек савршен изговор за мало приватности.
Не само да треба неговати приватност у читању, него и у избору онога што читамо.
Многи људи књиге деле на оне које ће тешко икада прочитати, оне које непрестано читају и оне за које се надају да ће их икада прочитати. Свакако један од најлакших начина да се приближите књигама је да почнете да бришете прашину са њих.
Њена Висост Књига представља се својим читаоцима и величином и садржајем. Често само због мириса, глаткоће или храпавости корице, читалац  просто пожели да се домогне књиге и учини је својом, поистоветивши физичко поседовање исте са њеним интелектуалним разумевањем.
Такав вид сакупљања књига посебан је вид грамзивости који се лечи паролом Боље смести књиге у главу него у своју библиотеку. Постоји и друга крајност тзв. бежање од књиге, налик на манир тоталитарних режима који су се књига најрађе лишавали.

Упамтите, неписменом гомилом увек је било најлакше владати.
Зато нека Ваш избор буде читање, јер без читања се једноставно не може, оно је као и дисање наша суштинска функција.