Странице

субота, 09. јул 2016.

"Зинат"

 Признајем, инат је и моје гориво. Остала мазива и ложива нису за мој погон. Приметио сам да кад сви одустају ја крећем, не дам се, идем напред. И заиста што би већина нас слабо писмених рекла "зинат" чини чуда.
Из ината се пролепшавамо, почињемо да тренирамо, довршавамо школе, "зинат" се удајемо па се још из већег ината разводимо. Без света не би било ината, што бисмо се дурили ако то већ нема ко и да види. Само поносни људи су инатни. У инату има доста самоће, али и слаткоће. Пријатно је бити у центру пажње, истаћи се контрирањем. Јер зашто  би се иначе спомињао Миле контраш? Да је био неки помирљиви тип, сервилан; остао би маса, део ње и ништа више.
Велико НЕ је у основи свих својеглавих бића. Кад почнеш са контрирањем то се услади, навучеш се као на алкохол. Док трепнеш у стању си опијености сопственим нећкањем да не приметиш кад су сви други одустали од тебе.
И, гле, сам си као на почетку приче. Држиш се. Твоје НЕ и ти (рука у руци). Делујете стамено, непомирљиво. Само једно остаје као загонетка. Је ли ееееее у НЕ служило и за дозивање или свих заинтересованих одбијање?


                                                      Како дешифровати инаџију

Основно средство изражавања инаџија је императив ИДИ, који значи ДОЂИ.
Омиљена изрека инатног света је "Дође маца на вратанца", зато су вратнца код надурених увек полуотворена. Никад се ти не свађају до краја, једина завада која је коначна је она унутрања са њима самима. Омиљено цвеће им је пркос. Не воле кад их називају баксузима, то превише народски звучи. Воле публику, инат им се погонски пали и гаси на масу. Кад год су међу људима труде се да пркосе, сами са собом прилично су фини, чак повучени. Нису злопамтила, а воле да их се сећају. Један од начина истицања којима најчешче прибегавају је нећкање.

Нема коментара:

Постави коментар