KISS

Одувек ме је фасцинирала снага пољупца. Магија тренутка спајања усана двоје људи који се до тада нису морали ни познавати. Мали сочни клик и постају све једно другом, битно и вредно жудње. Колико ли се парова у овом тренутку љуби, не размишљајући како их неко типски описује и разврстава. Љубе се дилетантски, љубе се спретно, љубе по навици, љубе извежбано да их сви виде, али свако на свој начин уверен да то ради најбоље. Пробајте неком да сугеришете на мајсторију љубљења, увредићете га смртно..." Ваљда, ја знам! Учио сам од искусних...мислим глава иде на десно, осим ако ниси леворук, али то је ипак рука, усне немају ништа са тим".
У покушају да неког "подучите", остаћете и без пољупца и партнера. Верујем да се људи по пољупцима спарују. Особа која вас по први пут пољуби како сте измаштали, завређује да се памти.
Захвалите судбини и  његовим "учитељицама" живота што вам је допао усана.
И да се не лажемо више како се не сећамо свог првог љубљења?! Можда, ако није било вредно помена. У противном, то је само улуди напор да се заборави смејурија од нашег покушаја и туђег промашаја. Свим онима што баксуски памте чаролију првих правих пољубаца, заборава нема!Њихови стандарди су високо напућени док чекају да буду премашени. Такви се не дају обљубити лако. Колико ће их туђих дахова мамити на покушаје, они ће остајати равнодушни  у свом знању...све док се не појаве неке усне што само наликују на оне прве, а такве ће из "без разлога" пожелети страсно да љубе.