tag:blogger.com,1999:blog-34995729507144377312024-03-23T03:14:11.873-07:00Blog jedne Ane"Вама се може свиђати или не свиђати мој начин живота, што је мени свеједно, али ме морате поштовати да бисмо се и даље познавали." Л.Н.Толстојurosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.comBlogger141125tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-4063291188673240132021-05-27T05:19:00.002-07:002021-05-28T05:53:27.733-07:00У ноћи<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEikhe3yK9u-xkAhyeVrLJktYegnaFXj81vkm8TR_eP5-M6WLKG1L1HlXbHTBKWgIezMUQXK4x3XwNzvaKs0qU4hvtANbU1aenGSjFH9gMDj3CCAZkp6TYAZNT3eThJSDC43exThLrmlwCw/" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img alt="" data-original-height="162" data-original-width="310" height="167" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEikhe3yK9u-xkAhyeVrLJktYegnaFXj81vkm8TR_eP5-M6WLKG1L1HlXbHTBKWgIezMUQXK4x3XwNzvaKs0qU4hvtANbU1aenGSjFH9gMDj3CCAZkp6TYAZNT3eThJSDC43exThLrmlwCw/" width="320" /></a></div>Она и ја, очи у очи по други пут. Требало се показати пред девојком, нисам смео да испаднем шмокљан. Слушао сам од старијих ортака да је други састанак већ нешто где не можеш играти на срећу. Цури се или допаднеш или је више не видиш. Просто. Пред њеном кућом убацио сам у брзину нагло, квачило је осетило сву стрепњу тренутка. Требало је остати хладан, прибран. Летње вече и спуштени прозори, коса јој се вијорила, заголицала ми је нос на трен. Извезли смо се изван града, пред нама само пут. Ухватила ми је руку, преплетени прсти добовали су у ритму песме на радију. Слобода ми и дан-данас мирише на то летње вече пуно предосећања. Радијски водитељ, мој сапатник, избацивао је вицеве без реда и она се смејала гласно. Олакшавао ми је посао. Има ли лепшег призора од насмејане девојке, са распуштеном мирисном косом за коју предосећаш да ће бити твоја. Минђуша у њеном прћастом носу деловала је тако егзотично. На трен сам осетио како ми њена рука прелази преко врата и свеже ошишане косе. Каже да јој је то омиљено. Жмарци су се издајнички спустили низ моја леђа. Трудио сам се да задржим правац, али ритам песама на радију терао ме је да возим брже. После пар кривина које сам изазивачки прошао, дланови су нам се поново спојили и пожелео сам да је пољубим. Улично светло знало је кад треба да се притаји и успорио сам полако. Тако савршеног профила, обузета музиком остала је прикована за седиште. Пратећи искричави белег на њеном носу, приближио сам се. А она упркос баксуском мраку, засијала је од среће.urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-66065271049878424582021-02-08T12:11:00.011-08:002021-02-08T12:38:09.386-08:00Обрисани<p></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjeiZTWj7iVYCu6fGocDREYLyLoOoydkSjD01-Hsn8dFb7ScaMlEoRziyMDISuGIbltSM3RfDDBWdbdJGRSu5udB3Oki1sIUxSK4voxJx4pq7B8LAC7BdpRPzyl58o71FtJbUvwv37m-7s/s294/%25D0%25BE%25D0%25B1%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B8.jpg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="172" data-original-width="294" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjeiZTWj7iVYCu6fGocDREYLyLoOoydkSjD01-Hsn8dFb7ScaMlEoRziyMDISuGIbltSM3RfDDBWdbdJGRSu5udB3Oki1sIUxSK4voxJx4pq7B8LAC7BdpRPzyl58o71FtJbUvwv37m-7s/s0/%25D0%25BE%25D0%25B1%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B8.jpg" /></a></div> <br />Срео сам је после пар година. Лице јој се изменило. Нашминкана борама за које ја нисам био заслужан осмехнула се. Пожелео сам да се испричамо, да једно другом поверимо тих пар година од нашег растанка. Једна кафа не би била довољна и њој се некуда журило. Празних руку тражила је неки ослонац, видим није јој свеједно што ме види. <div>Знао сам тај благи трзај њеног тела кад се унервози, није га се одрекла. Таман кад помислих да је више не познајем, она ми показа своју стару крхкост. Пита загрцнуто јесам ли још увек у послу са моторима. А ја... Како да кажем да сам их се одрекао јер се њој није допадало да их возим. Шамар ветра обома нам је сасуо косу у лице и следећи пут кад смо се погледали били смо насмејани. <span face="arial, sans-serif" style="background-color: white; color: #4d5156; font-size: 14px;">„С</span>ећаш се онда када смо први пут...<span face="arial, sans-serif" style="background-color: white; color: #4d5156; font-size: 14px;">”</span> Почели смо реченицу у исто време и завршили је ћутањем. Ја сам помислио на нашу прву вожњу, стрепњу, брзину. Она... Ко ће знати? Испод благо раскопчане кошуље назирао се привезак који сам јој давно поклонио. Мали, сребрни мотоцикл за срећу, још увек га носи. Откуд сада овај део мене испод њеног врата? Сва срећа припала јој је онда када ме је оставила због господина савршеног. Изгледа да и није био богзнашта. </div><div>Било је то сучељавање за које знаш да неће дуго потрајати. Дешава се једном у пар година да улице почисте однекуд бивше љубавнике, па их у ђубравник опроста сабију тако да се не могу мимоићи погледима. </div><div>У њеним очима туга, код мене бес што никад нисам добио одговор. Телефон јој дрско звони. Јавља се уозбиљеног гласа и каже да ће узети децу. Одмахује ми руком као драго јој што ме је срела, прстима потапка привезак на грудима да се увери да је њена тајна на сигурном. Помиловао сам погледом тај мали покрет и тек тада сам јој опростио.</div>urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-3313156260143514062020-06-19T09:05:00.000-07:002020-06-19T09:05:11.256-07:00Судар<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-EHSdtWkM-LtNietyOHJE8DYYfiqFe07AIcPuUflttT_4cxKM8-h_fjhtgRGdNBluwsvlNwg_tm0jCxjDv5cZ-K4qMWmEjTObtOuz2b6gp0bS7e-NEiW_R1TMqzaxfvHJNGWTyEcJAhs/s1600/znak.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="292" data-original-width="450" height="129" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-EHSdtWkM-LtNietyOHJE8DYYfiqFe07AIcPuUflttT_4cxKM8-h_fjhtgRGdNBluwsvlNwg_tm0jCxjDv5cZ-K4qMWmEjTObtOuz2b6gp0bS7e-NEiW_R1TMqzaxfvHJNGWTyEcJAhs/s200/znak.jpg" width="200" /></a></div>
Атрактивна плавуша зауставила се на аутобуској станици. Савршено извучених праменова премештала се лагано са ноге на ногу као да јој уопште не смета што превоз толико касни.<br />
Клан средовечних жена почео је да је погледима сатерује у ћошак. Неколико лоше ошишаних паж фризура са видљивим израстком брисало је ужурбано зној са чела. Био сам сведок судара женствености на издисају и ове живе, рашкошне, упадљиве.<br />
Изазивачица у десном углу аутобуског стајалишта свесна свог исклесаног пара ногу и провокативне шаре на најлонкама држала се добро.<br />
На другој страни у импровизованом хладу гомила жена поче да враћа наочаре на нос, откопчава дугмад на ознојеним блузама и да се хлади. Био сам једини мушкарац међу њима. Двобој сујете одигравао ми се пред очима. И као да су и једне и друге прећутно тражиле мало мушке пажње. Плавуша у журби мирисала је заносно, али у њеном скупоценом излогу није било робе за мене. Ускратио сам јој поглед и припалио цигарету једној старијој дами.<br />
И као што обично бива у бокс мечевима без нокаута, такорећи на бодове, плавуша нестаде у најновијем моделу мерцедеса који нас је оставио у прашини врелог дана.<br />
- Па, наравно, такве се никада не возе аутобусом. Одахнула је заједљиво група жена и наставила да уједначено маше лепезама.</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-75264333885234321722019-10-24T02:26:00.000-07:002019-10-24T03:38:49.590-07:00Мау мау<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEha6TX8rS7Sie6faibMD8Q8BtbN0T7SlECuy7q2Sf2pVvklDlSvRutTzVH0_3Y36q7IjV2lGF9EEDYHvnHJS2SuVDNLHhhLqHSKQFDgMwXNIIdBRr_FVPnQFxpmqi8LxW7lLxv3zMjhxlI/s1600/karte.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="162" data-original-width="311" height="166" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEha6TX8rS7Sie6faibMD8Q8BtbN0T7SlECuy7q2Sf2pVvklDlSvRutTzVH0_3Y36q7IjV2lGF9EEDYHvnHJS2SuVDNLHhhLqHSKQFDgMwXNIIdBRr_FVPnQFxpmqi8LxW7lLxv3zMjhxlI/s320/karte.jpg" width="320" /></a></div>
Тако то бива са штиховима...<br />
Лоша рука стегла се у песницу којом је могао о сто или о своје искривљено лице. Тужни жаца лежао је тек тако, остављен на талону да цркне сам. Џокери су му се кезили својим прешминканим устима, мала гола двојка дозивала га је жељно. Ситне карташке душе трудиле су се да га још више збуне, заброје. Знали су да његова дама лежи тамо под неком набаченом картом. Сви су се наслађивали по наређењу врховног штиха. Кечеви као сити керови нису се мицали са места. Пијане седмице уносиле су му се у лице, морао је цео шпил трипут да претресе да отера зле гласине. Осмице пуних трбуха једва су га прескакале, остављајући за собом причу да га вољена вара. Знао је да је истина под гомилом карата и превртао ју је бојажљиво. Кад ето ње! Ухваћена са истобојним пубом на делу. Хтео је да се баци на њега, али жандар на жацу не иде. Одложеног копља остао је веран шпилу који се комешао од смеха. Одсвуд је одјекивало подругљиво мау мау.</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-5340713492638215222019-09-12T00:10:00.001-07:002019-09-13T05:28:26.077-07:00Место поред<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjw7gMUPxIzS-kUkxyawKN5G4B5Vex0Hw4DKiXET549aXUAXN-JuRwEnoHvoyt_p3sRf7rhoAqQdqeMshNQyVpcU62pEvvkAZf0nVTxPFXk__pCfw506NKSbWdVKlPXCa_3iYA4oFskaJA/s1600/klupa.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="227" data-original-width="222" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjw7gMUPxIzS-kUkxyawKN5G4B5Vex0Hw4DKiXET549aXUAXN-JuRwEnoHvoyt_p3sRf7rhoAqQdqeMshNQyVpcU62pEvvkAZf0nVTxPFXk__pCfw506NKSbWdVKlPXCa_3iYA4oFskaJA/s200/klupa.jpg" width="195" /></a></div>
Завијање напуштеног пса парало је ноћ. Проклињао сам одшкринут прозор који је требало да затворим. Помислих како бих у ово доба ноћи могао да вриснем до изнемоглости, нико се не би окренуо. Она која је требало да чује, већ је на пола пута да ми се никад не врати.<br />
Сат на зиду куцао је јаче но обично. Нервирало ме је уједначено штуцање механизма који је довлачио дан који нисам желео да сване. Нисам могао да се погледам у огледалу. Калодонт неће опрати горчину која је навирала из стомака. Први новински наслови донеће слике несрећника који су непажњом страдали претходног дана. Над њиховим иницијалима замислиће се свако ко купи штампу. Шта је са нама безгласнима? Да покушам да је позовем још једном? Знам шта ће рећи... Време је да свако пође својим путем!<br />
Њена дестинација има карту и број седишта, моја је била да увек будем ту када затреба.<br />
Изгледа да игру губе они који су се као деца заклели да ће ти чувати место поред.</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-25944848094165753002019-08-10T00:43:00.000-07:002019-09-17T10:14:33.229-07:00Олајавање<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzTDhBTS8kOcJYtDD_DdX1ormUWLutK5TICmPy1c96IQWN748i8umKPlqKaXk19ipl4JMwLyheTAFjqQqvtdr-SMH5lsg_U1Be7G0Q9XE-gMPAnNBY_TWFcmz1vzozg0ON4P35FgoPRx4/s1600/ol.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="171" data-original-width="295" height="185" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzTDhBTS8kOcJYtDD_DdX1ormUWLutK5TICmPy1c96IQWN748i8umKPlqKaXk19ipl4JMwLyheTAFjqQqvtdr-SMH5lsg_U1Be7G0Q9XE-gMPAnNBY_TWFcmz1vzozg0ON4P35FgoPRx4/s320/ol.jpg" width="320" /></a></div>
Све што сам волео јако, напуштао сам без окретања. Љубави нисам имао пуно. Неколико жена које су прича се срећније без мене. Никако да их сретнем на улици.<br />
Имао бих за њих препоручено писмо о издаји које се само у руке даје. Не верујем да би расплеле своје срећне прсте да приме моју истину натраг. Није их занимала ни онда када сам са очима од бола гледао где да ударим у бесу.<br />
Спуштених погледа саопштавале су ми да постоји неко други. Безимена особа која постаје битна преко ноћи. У ствари ко зна колико је ноћних излазака кумовало томе. Сва моја (лепо се проведи) обистинила су се на прву. О бившима и не говорим више, осим свом псу: „Кучке су то, друже! Ништа им није свето.”<span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS"><o:p></o:p></span></div>
<br />
<br />
<br /></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-20542368831927366352019-08-05T04:54:00.001-07:002019-08-29T04:05:38.044-07:00До снова<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgVht0Z9pULyiNP3cN9OY2S3MUxLGbgIa8HQVOE_-MwVKqhyaps1F9M4dFnHG8uIKBVYBD5f9LdbY6SzE0_6hmQSLWQddL3uFIwhbnLOKtDjk7OBio5M6XoG9Sk9GIqFjwXk15Vn5AKjx4/s1600/keks.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="800" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgVht0Z9pULyiNP3cN9OY2S3MUxLGbgIa8HQVOE_-MwVKqhyaps1F9M4dFnHG8uIKBVYBD5f9LdbY6SzE0_6hmQSLWQddL3uFIwhbnLOKtDjk7OBio5M6XoG9Sk9GIqFjwXk15Vn5AKjx4/s320/keks.jpg" width="320" /></a></div>
Никада нисмо били од оних што користе скупе парфеме. Фине бочице заводљивих облика нису биле део нашег тоалета. Ноћни сточићи били су пуни јефтиног кекса којим би се утолила глад у несаници. Лагодан живот оњушен у књигама оживљавао би само под бледим светлом лампе. Школски дани у руке истрешене од песка ставили су обећања, полили нас сапуницом од снова, уверили нас да је све могуће ако желиш. А желео сам и те како!<br />
Кладио сам се дуго на своје снове. Јаки су и враголасти били то коњи које сам како је време промицало почео да сапињем јако.<br />
Када пожеле слатко знају да је шећер све што ће прегристи. <br />
<a name='more'></a>Кад год бих као дечак затражио нову ствар виђену код неког другог, добио бих од оца по туру. Сећам се мириса старе коже на очевом каишу док је мировао пребачен преко столице. Та змија ме је лацнула толико пута да нисам могао да је не оњушим док спава.<br />
Било је то једино право што је носио на себи. А срце? Ваљда га је имао. Нама се није дало да верујемо да испод његових маљавих груди нешто куца.<br />
Топлина се ширила из мајке. Мирис ручка вребао нас је са свих страна. Одазивали смо се један по један док нас је њен уморни глас позивао за сто. Увек на пола сити и обучени толико да испоштујемо годишње доба, знали смо да су други имућнији од нас.<br />
Прве комшије имале су рођаке преко... Сећам се тих дана када су долазили и засипали их свим оним стварима које се овде нису могле купити тако лако.<br />
Жваке, чоколаде, кекс у украсним кутијама изгледао је нестварно. Привилегован да једном будем послужен био сам тужан што морам да га поједем.<br />
Чекао сам да их се засите комшијска деца, навикла на лаке поклоне. Ми смо морали све да заслужимо, па да нам преседне. Са осталим непотребним стварима комшије би временом бацале и магичне кекс-кутије. Био сам стрпљив сакупљач њиховог немара. Доносио сам их кући кришом и у њих полагао наде да ћу једнога дана ја бити тај кога дочекују ови овде гладни и жедни свега.<br />
<br />
<br /></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-50671184123511077482019-06-26T05:34:00.000-07:002019-06-26T06:18:49.925-07:00Оковани<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzyhyTgPH_JlIR8lSwtVbb7PVPnKChyphenhyphenEHR_WVy2YkGTvX5pT_Wt3_mSYNXwgqdeyfLfr0f6riBWOzjn1GHNmQU4zQbxtVciM9PhjMq1Zx3909qegIVqfOp2_jcW5WwlSyA43H7V-igVOU/s1600/akt+tasna.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="183" data-original-width="275" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgzyhyTgPH_JlIR8lSwtVbb7PVPnKChyphenhyphenEHR_WVy2YkGTvX5pT_Wt3_mSYNXwgqdeyfLfr0f6riBWOzjn1GHNmQU4zQbxtVciM9PhjMq1Zx3909qegIVqfOp2_jcW5WwlSyA43H7V-igVOU/s200/akt+tasna.jpg" width="200" /></a></div>
Заветовао се на трпљење оног дана кад је оковао домали прст. На радне дане чији се почетак слива у крај на исти начин на који тече вода на поквареној чесми: споро, бучно, убитачно.<br />
Све то због гладних уста која је тек требало да се роде, проплачу, пропричају.<br />
На кравати коју је сваког дана све нервозније везивао увећавао се чвор. Изгледао је углађено за свет који у животу ни ципеле није угланцао. Комшије су га увек гласно поздрављале и потајно се дивиле његовом беспрекорном изгледу. Обавештавали су га уредно о сваком квару у згради, деловао је као човек који све може да реши. Али њему већ одавно ништа не иде. Радно време му не тече, већ мили и требало би га мерити посебним сатом који се носи око врата. Дављеничка справа која откуцава погубљење свега онога што си могао, а због обавеза ниси урадио. Сати на реци, излежавање поред ње док се буди, јутрања кафа код драгог кафеџије.<br />
Торба пуна непотписаних папира вукла га је бесно на састанке са незнацима. А њему се тако остајало у постељи са њом. Лице које га је целу ноћ љубило, спавало је неупрљано мислима о новом дану. Срећница није имала никакав посао за стално, осим да га воли за цео живот свој.<br />
<br /></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-20342907569797603862019-06-19T03:54:00.000-07:002019-06-19T04:06:34.199-07:00Пас који је желео да га нема<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhGhfopVcsgxJ8XalXWwvCpERAghuMeT9q1G9p6EfJFdtPddXTaBGq1PL_ylMiYWkXTTx-rMkrMN_cjFvdtPbToZZ9VOgr4zxWnGcbv5PxORizjRZ0D1H65iB8pwuctD8IkT5J2JfJbBU/s1600/pas.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="153" data-original-width="330" height="147" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhGhfopVcsgxJ8XalXWwvCpERAghuMeT9q1G9p6EfJFdtPddXTaBGq1PL_ylMiYWkXTTx-rMkrMN_cjFvdtPbToZZ9VOgr4zxWnGcbv5PxORizjRZ0D1H65iB8pwuctD8IkT5J2JfJbBU/s320/pas.jpg" width="320" /></a></div>
Кад пас одлучи да оконча век онда то чини тако да се то и види. Керећа посла, рекло би се!<br />
Чим угледа точак како се врти, креће да подлеће. Док је возача којима је жао браника, овакви џукци ће поживети.<br />
<a name='more'></a><br />
Назовимо то пасји руски рулет.<br />
Имамо моменат злокобног окретања које не оставља много могућности. Ако претекне назову га Живко, ако подлети Несретко! Али постоје много мирнији начини да се не залаје више никад. Може се одустати од редовних порција хране и воде и у тишини се повући.<br />
Али рођен као обичан пас, жели да сконча као лав. Типична мушка филозофија која подразумева ризик и оправдава му легитимацију на капији домаћинства (Овде ја чувам)...<br />
И док се мачке не разбацују животима, него их чувају и у себи увек броје до девет; пас ће зна се одреаговати на прво бучније возило. А онда буде: "Много хтео, много започео, час умрли, њега је омео!"<br />
И тако само заслужи крајпуташ у облику велике коске који нико никад не подигне. Керећа посла, рекло би се!</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-82904444374324788282019-06-13T05:13:00.003-07:002019-06-13T05:19:55.935-07:00Лифт литература<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="MsoNormal">
</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgr6hHAgierEE2CCZNEgrVwKvrresRvl1Hr5Fwl6Ejfw0oVvUMxvXzFxRv0NrKIP4h85UevVChd5bteoTEx6lmFj7ZSojAvD7Xs4-Lsr5eCQh9gBhUYIs1otMxWPhsAGKyHUX0WOP-ba2c/s1600/crtez.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="400" data-original-width="600" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgr6hHAgierEE2CCZNEgrVwKvrresRvl1Hr5Fwl6Ejfw0oVvUMxvXzFxRv0NrKIP4h85UevVChd5bteoTEx6lmFj7ZSojAvD7Xs4-Lsr5eCQh9gBhUYIs1otMxWPhsAGKyHUX0WOP-ba2c/s320/crtez.jpg" width="320" /></a></div>
Као што се Довлатов поклонио Солжењицину кад
је логорашка тема у питању, морам да одам пошту Моми Капору на апострофирању<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"> </span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">лифт
литературе</span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"> која је људе одувек интригирала. </span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span><br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><span style="mso-spacerun: yes;">Дакле, м</span></span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">еђуспратница
је место где се одиграва злочин шкрабања. Инспирисани се служе: маркерима, оловкама, карминима
све зависино од тога да ли се у штету креће са или без предумишљаја. Инстант зидна уметност односи се на тренутно затечену ситуацију у лифту. </span><span style="font-size: 12pt;">Попут неке
репортаже, превожени са лица места извештава да ли светло у лифту ради, врата дихтују
или се неко не дај боже унередио.</span></div>
<a name='more'></a><span style="font-size: 12pt;"> </span><br />
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">У кроки потезима лифт ствараоци труде се да буду
духовити и ласцивни. Колико су пута само поруменела лица девојака док су
притискала дугмад крај којих је стајало сликовито упутство за руковање. Скривени
делови људског тела у лифтовима увек су у гроплану, ваљда, збрзани цртач ту себи да
одушка. Лифт и личи на покретну
кабину за пресвлачење у којој се између спратова дешавају голишави тренуци инспирације. <span style="mso-spacerun: yes;"> </span><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Сви заљубљени у своје прве вожње крећу лифтом. Отуда толики иницијали, срца цела и поломљена; датуми годишњица подебљани и прецртани; <span style="mso-spacerun: yes;">љ</span>убавне клетве у рими и вечна
заклињања.</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Клаустрофобични
не стигну да се икако исповеде, једноставно се помоле, крену и неретко доживе
напад панике у коме испритискају сву дугмад као да свирају на старој дугметари. </span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Није чудно што се баш њима<span style="mso-spacerun: yes;"> </span>деси да се заглаве. Јер по путевима карме какве
су ти мисли, такав ти је живот <span style="mso-spacerun: yes;">односно </span>вожња.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Спискови за набавку угравирани кључем сведоче о расејаним мужевима који
су бројали комаде јаја и правили својеврсне подсетнике пред носем.<span style="mso-spacerun: yes;"> </span><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Они којима возикање тешко пада због старости и
болести крију арсенал прича које су усменог карактера. Први станари зграда
сећају се сваког квара те злокобне справе која више не ради но што ради. У
којој нема ваздуха и којој се не може веровати. Довољно им је било да се
једанпут заглаве па да постану задрти корисници штапа за пењање. Парола
умирућих је да вас на степеништу одмах могу пронаћи, у лифту тек након пар
сати .<span style="mso-spacerun: yes;"> </span></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Сајла
њиховог сећања већ годинама држи све (не)згоде на броју и ако желите да пишете
на ову тему довољно је да покуцате на врата станова са основним бројевима <span style="mso-spacerun: yes;"> </span>јер староседеоци не воле ништа што је високо,
осим високог приземља. <o:p></o:p></span></div>
<br />
<br /></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-71329073262076138412019-03-21T03:07:00.000-07:002019-06-13T23:58:41.662-07:00Без ње<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhk1dDxjlURH82MYHPAQQyrYyElDcQEo6iw1Musq81QGcX2hjuW-cj13J_8pslA4O4BPqckpufOm25Im4s4IOAT_7GM65_dWVAK98UrIXrvRsg0y8J2YgMyut81zou1Fc-lOZg-5P-1lt8/s1600/usamljen.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="183" data-original-width="275" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhk1dDxjlURH82MYHPAQQyrYyElDcQEo6iw1Musq81QGcX2hjuW-cj13J_8pslA4O4BPqckpufOm25Im4s4IOAT_7GM65_dWVAK98UrIXrvRsg0y8J2YgMyut81zou1Fc-lOZg-5P-1lt8/s200/usamljen.jpg" width="200" /></a></div>
Чежња за њом под нокте ми се завукла.<br />
Осећао сам се грешно кад год бих помислио на њу. Иритирајуће осећање жеље све више ме опседало.<br />
Сва прања руку и дезинфекција сећања нису имала ефекта.<br />
Њена заразна лепота напала ме преко свих чула.<br />
Загрцнут власима њене косе остављене на јастуку као у најслађој вражбини искашљавао сам љубав.<br />
Противотров би био узвраћен пољубац, њен полуосмех и сан. Није била само моја и знао сам да се ускоро неће вратити.<br />
Био сам спасоносна доза кад је обори тежина досаде коју се заветовала да ће подносити до краја живота. Ишчекивање сам схватао као пуноправни посао за који је требало да ме награди. Унапређена још једним дететом у институцији која се зове брак, престала је да ми се јавља одједном. Повишицу среће са њом никада нисам дочекао.<br />
<br />
<a name='more'></a></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-61937408575047853912018-06-13T01:02:00.002-07:002018-06-13T01:17:43.343-07:00У песку<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjf9WcDMUPNrFeDzBcVvKSvOtw47pqLMsSIL0ci961eB2u3QJXP52WZuStCuKXqMYIAQ9fU1F8ek8X5WgcksbvsVNTH01Z5baeGXZXwlZPQCiq__B7hYFDIPeCcy-oqU53h94cJrpwIHQ4/s1600/peskic.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="183" data-original-width="275" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjf9WcDMUPNrFeDzBcVvKSvOtw47pqLMsSIL0ci961eB2u3QJXP52WZuStCuKXqMYIAQ9fU1F8ek8X5WgcksbvsVNTH01Z5baeGXZXwlZPQCiq__B7hYFDIPeCcy-oqU53h94cJrpwIHQ4/s1600/peskic.jpg" /></a></div>
Игралиште за децу, место где се све разлике закопавају у песак. Где црна и плава кофица не знају за разлику у боји. И боја лица дечјег замрљана траговима мокрог песка постаје небитна.<br />
Неколико Рома игра своју игру без играчака,<br />
са флашом воде поред себе, попијене до пола.<br />
Нема фенси флашица, са додацима за лакше гутање и влажних марамица... Помислих како су тек ово прави клинци. Бодлер је био мајстор таквог запажања, а Париз игралиште најпрљавијег живота. Његова прича о детету које има пацова за љубимца ме је навукла да пљунем на данашње стерилно време.<br />
<a name='more'></a><br />
У паркић долази мамина принцеза. Девојчица са уредно исплетеном косом, нове патике и трицикл. "Бодлерови" клинци зваћемо их тако од миља, погледаше истовремено у њеном правцу. Погледи су им се лепили за њене шљаштеће патике са цртаним јунаком кога и они воле. Њихове патике нису сијале, али су говориле. Разјапљњених ђонова причале су о детињству које се стиче јурњавом и шутирањем лопте.<br />
Испрва се држао по страни, видевши да нема друге деце, плавокоси анђео остао је на свом трициклу. Четверац поносно сиромашних наставио је да упорно копа по мокром песку. Штаповима су правили стазе за бубе које су извирале из земље, смејући се гласно. Трицикл, нажалост, осим сирене није умео да прича, још мање да пружи руку пуну песка када се праве утврђења за замак. Анђео је почео да се досађује, врти кикице и тражи начин да се приближи рупи са песком. Нове патике се нису смеле упрљати, трицикл изгребати, чула је упозорење поносне маме са оближње терасе. Ипак, десило се оно што "Бодлерову" клинчадију чини тако великом у свaком времену.<br />
- Секо, хоћеш код нас? Један позив и остављено место у песку био је довољан да се сви насмеју "зубима исте белине" и здруже упрљани игром. Трицикл је остао оборен и сам на подневном сунцу, дурећи се својим непотрошеним сјајем.</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-64751144259926674862018-05-12T01:36:00.000-07:002019-12-01T23:19:10.039-08:00Руке<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcRNF1ejBfzEdZ5ahZRxIO0ZHq70v9IwAyA2MlRsmo7whxpYX5BEytdW9N7oArhELzkhSB-dIyxKokfzKVXG7qfbHsyTVjcUBbqz9_szzQUKSp1XR2cgJcC7kNpQMf67uuv2rKXuOq8PY/s1600/ruke.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="171" data-original-width="295" height="185" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcRNF1ejBfzEdZ5ahZRxIO0ZHq70v9IwAyA2MlRsmo7whxpYX5BEytdW9N7oArhELzkhSB-dIyxKokfzKVXG7qfbHsyTVjcUBbqz9_szzQUKSp1XR2cgJcC7kNpQMf67uuv2rKXuOq8PY/s320/ruke.jpg" width="320" /></a></div>
Изврнуо сам на поставу своју душу опет. Истресао је као фармерице пред прање и ничег великог тамо не нађох. Неколико мрвица кекса од чоколаде, једну згужвану карту за бус и иконицу. Ипак дланови ми деловаше пуније него икад и сетих се ње...<br />
<a name='more'></a><br />
Упркос зими, скидала је кожне рукавице кад ме сретне. Ходали смо увек измешаних прстију. Гладио сам нежну поставу њених дланова кажипрстом, заноктице су ме опомињале да је крајње време за пољубац. Била је лепотица очију пуних ћутања. Знао сам једино да воли чоколадни кекс и парфеме са нотом лимуна. Кад год уз шољу чаја мајка положи точак лимуна, насмејем се и омиришем га сетно. Оковратник њеног капута искрсне као ударна вест којој не могу да се одупрем. Прва љубав, две прилике и три дана несанице. Ништа се озбиљно ту није догодило. Пар шетњи у којима сам послужио као остава за њене руке док је чекала бус по снегу. Питала ме је у који разред идем и желим ли кекс. Наравно да сам желео све њено. Откинуто дугме њеног капута чувао сам као реликвију којом сам могао да се похвалим у по ноћи. Проблем је био тај што осим Бога, нико није знао за нас двоје. Молио сам га да сва возила градског саобраћаја суноврати и продужи нам цупкање по снегу у коме би она сигурно пала у мој загрљај. Наглуви Бог није попуштао, као ни минус те године. Сваке вечери аутобус је пристизао на станицу у договорено време. И као супарник коме не налазиш мане, одводио је у инат мени све цаклећи фаровима.<br />
<br /></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-43922580326320997682018-03-09T08:47:00.000-08:002018-03-12T01:20:20.183-07:00Деда<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiv6UqrX0_L8VrbTsCcXzoXXEtJbhN7aiMWW_BztvRO20f8skbzkEY9EZTa_3CnNfY0KRwnVFHpDC1e8zb6t5A8jZoBr7StgjjyAKvwqLYGsmCDjUZJ-jUt2L8jG0kEkuz6K4fy50I-js4/s1600/deda.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="205" data-original-width="245" height="267" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiv6UqrX0_L8VrbTsCcXzoXXEtJbhN7aiMWW_BztvRO20f8skbzkEY9EZTa_3CnNfY0KRwnVFHpDC1e8zb6t5A8jZoBr7StgjjyAKvwqLYGsmCDjUZJ-jUt2L8jG0kEkuz6K4fy50I-js4/s320/deda.jpg" width="320" /></a></div>
Мали фудбал између деде и унука одигравао се на скромној травнатој површини испред зграде. Лопта у пуном окрету измамљивала је дечаку осмех на лице и плавушан је одушевљено гледао како то деда још увек успешно изводи финте. Исти они ударци који су давно наводили девојке на кикотање, сада су били довољни да унук у деди види правог маестра. Складне грађе мада у годинама, господин је одавао утисак шмекера старог кова. Сав посвећен игри са унуком, изгледао је као да надомешта време пропуштено са својом децом. Сва поподнева окована актн ташном и обавезама, расплитала је игра његових ногу исувише брзих за зреле године.<br />
<div>
Вадио је банану из пакетa брижљиво упакованог за понети и говорио унуку како је важно хранити се здраво. Чуо сам да помиње Бананамена...Помислио сам то мора да је херој из давне прекомпјутерске ере. Малиша је јео халапљиво и нос му се постепено губио у цвету банане. </div>
<div>
Рука у руци и лопта пред њима наводили су ми мисли на време када сам чезнуо да ме причува деда. Уживао сам у његовим причама уоквиреним колутовима дима и бројао минуте док се не зачује звук мотора нашег старог аута. То је значило долазак родитеља са посла и дедин полазак у свет новинске хартије (од које се никад није одвајао) и лула које је тако стрпљиво пунио дуваном. И оно његово "До сутра" због ког сам једва чекао да заспим, мислећи да ће нови дан тако брже доћи. </div>
</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-40957377516924038282018-02-11T23:06:00.000-08:002018-02-12T01:23:58.493-08:00Лажњак<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiwtpXwMCQvb9as-IDcAeJyQXvJBiJBzTmx7HVucFtwvY6NPBqCbynFf81nXedWXDzyoJpT1835-hBWclMOFzdUuReHUP5Ysc6lTJsT8NnYkl3jF7rnKKy0BHULxnoTF6RWmj1C8UhP2Rg/s1600/subara.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="183" data-original-width="275" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiwtpXwMCQvb9as-IDcAeJyQXvJBiJBzTmx7HVucFtwvY6NPBqCbynFf81nXedWXDzyoJpT1835-hBWclMOFzdUuReHUP5Ysc6lTJsT8NnYkl3jF7rnKKy0BHULxnoTF6RWmj1C8UhP2Rg/s1600/subara.jpg" /></a></div>
Три сребрне јелке у дворишту нашег блока формирале су савршен заклон за љубљење, уринирање и све клинцима недозвољене радње. Девојка са црном шубаром тражила је савршен угао за фоткање. На светлости ведрог зимског јутра деловала је чисто као пахуљица на длану.<br />
Видео сам је са свог прозора док сам пушио прву јутарњу цигару. Пожелех да јој нешто добацим, али ћутање ми је омогућило да несметано гледам како се кокетно намешта испред свог "паметног" телефона. Чуло се шкљоц, шкљоц па тихо кикотање, шкрипа њених чизмица на снегу и једно "Добар дан, комшинице!"<br />
Данашње клинке немају стидa, дале би све за добру фотку. Увијала се податно у троуглу четинара, вртела као балерина у музичкој кутији, усана истурених напред као да љуби ваздух. Ипак ми је деловала примамљиво. Мени, старом вуку, оваква Аска није се могла десити ни да је платим. Изазовна за гледање, пожелео сам да не оде тако брзо. Пре но што сам запалио нову цигару, чуо сам како отпочиње телефонски разговор са неким. Тврдила је да је на планини већ данима и да се лудо проводи. Да снега нема колико би желела, али је природа дивна, свуда су четинари, скијаши, сунце. И да му управо шаље фотку са шубаром коју јој је поклонио.<br />
Није престајала да се захваљује на поклону и нуди противуслуге. Њена понуда била је довољна да ми се уши зацрвене као некад када би ми девојка давала оно што се не даје.<br />
На трен сам јој и сам поверовао. Градским ваздухом тешким од магле пронела се свежина њеног измишљеног зимовања. Мислима ми је прострујао мото омиљеног романа.<br />
"Многе праве људе сахранила је жена." "Жена са црном шубаром" , исправио сам Буковског.<br />
Док сам затварао прозор на соби, Бермудски троугао сребрних јела учинио је да и ова девојка лако нестане. Трагови њених чизама у снегу личили су на праву змију. Кроз последњи дим цигарете изворих наглас: "Какав лажњак!"</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-45029775299292533102018-02-09T00:49:00.000-08:002018-02-12T01:12:54.626-08:00Дијагноза<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjQGTW__gt6OSENy9g3bIPqYEoNk1YOC6bbzSW2469QYdhyphenhyphenwBPfhDZvLpqwuJMgvF4bxXzovTrHKPWR6SdpRkQJwK54FosxGZnvBfTB75-NyJyC6QGyT_AQUbW9MQJl7Z2-v5RpsDwrc2I/s1600/dijagnoya.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="186" data-original-width="271" height="219" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjQGTW__gt6OSENy9g3bIPqYEoNk1YOC6bbzSW2469QYdhyphenhyphenwBPfhDZvLpqwuJMgvF4bxXzovTrHKPWR6SdpRkQJwK54FosxGZnvBfTB75-NyJyC6QGyT_AQUbW9MQJl7Z2-v5RpsDwrc2I/s320/dijagnoya.jpg" width="320" /></a></div>
Рекли су да ми није још пуно остало. Дијагноза непогрешиво страшна, гужвао сам папире у рукама нервозно, бесно.<br />
На живот нисам имао право да се љутим, пружио ми је пуно тога за понети, а смрт још нисам познао. Код куће бројке и ја коначно сами. Кисело се насмејах, нисам желео да се ишта сазна. То ми је што ми је. Туђе сузе неће однети пошаст.<br />
<div>
Покушао сам да заспим, одем у било које стање свести осим овог.<br />
"Није Вам пуно остало..." Изнова и изнова чуо сам као клетву глас равнодушног доктора.<br />
Покушао сам у кревету да замислим трен кад за мене све престаје. Да ли ћу бити свестан у том часу или ће ми лица вољених промицати брзо и неразговетно? Сви ће немо плакати, само ће на мом лицу титрати осмејак. Јер ја већ одавно сањам о њој, смрт ће ме само боље ушушкати.<br />
Чуо сам за тренутке који су део флеша пред нечији одлазак. Личе на чудне Пикасове слике, сломљена огледала чије се крхотине најбоље сложе кад на њих гледаш са висине човека који одлази. И гле, видим је како ми се смеши док јој стављам косу иза увета и говорим да је моја жена. Па онда њени прсти...Видим их свуда како плешу у ритму свадбеног марша и мало злато са угравираним датумом среће на њима. Као у сну вртимо пожудно хула хоп који нас обоје односи негде горе, одакле се јасније виде наша деца. Сама су и наједном тако су брзо израслa.<br />
Чаробни пасуљ им овог пута неће помоћи да нас нађу јер неки равнодушни глас им је рекао да живот није бајка и да ми није пуно остало. Да је бајка лако бих се решио злоће са именом Др јер деци се тако не казује прича. Упорно им причам да верују мени, а не тамо неком белом мантилу. Увек би на крају дана мој дах уместо покривача утопљавао њихове прсте уморне од игре. Тако ће бити и последњег пута. Желим да одем када сви заспе, угасим светло у соби и као добри дух нечујно напустим лампу коју су трљале срећне дечје руке.<br />
Понећу са собом поруку њиховој упокојеној мајци да су заспали сном чврстим, сигурним.<br />
И као некад загрлићемо се на довратку дечје собе она и ја, опраштајући се од њихових уснулих лица с погледом пуним онога што је иза нас остало. </div>
</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-45830268863725770152017-11-28T08:33:00.001-08:002017-11-28T08:45:09.772-08:00Шпијунка<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYe_zsww34IafR67C20ZiUHaZuCu_IpKFbMZplF7L6nBHzE6Vj4SUX7A2wu-DQAyh1oW7sHW1eutuOf5tLvqinU7FLILf5Dnd7xGPIHa30Nh3v49FRP5tD5LKnhXyVMbNI5Ce0fRjJvPg/s1600/%255Bpijunka.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="172" data-original-width="293" height="187" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYe_zsww34IafR67C20ZiUHaZuCu_IpKFbMZplF7L6nBHzE6Vj4SUX7A2wu-DQAyh1oW7sHW1eutuOf5tLvqinU7FLILf5Dnd7xGPIHa30Nh3v49FRP5tD5LKnhXyVMbNI5Ce0fRjJvPg/s320/%255Bpijunka.jpg" width="320" /></a></div>
Кроз моју шпијунку гледано био је то најсрећнији пар у згради. Двоје супружника исте висине, сличног стаса, окатанченог држања - пример складног и нечујног брака.<br />
Жена ситна али лепа, мушкарац доброћудног израза лица, деловао је као човек који би сваком на све одговорио са ДА.<br />
Са њиховог прозора чак се и веш њихао лако, уједначено. Никакве буке икада из њихове гарсоњере. Стан толико мали учинио је да и у ходу делују погрбљено, некако стешњено.<br />
Пред вратима ђубра тек толико да лопови схвате да неко ипак ту станује; неко не много "јешан", али ипак педантан. Савршено одштампано презиме на вратима и неугажена простирка са натписом family додао бих у шали (perfekt one). Но, ипак нешто љигаво, лепило ми се на помен њиховог имена, на састанцима све луђих станара наше трошне зграде.<br />
Превише филмова са ликовима који се иза карираних кошуљица трансформишу у психопате, учинило је да моја сумња спава управо на њиховом отирачу.<br />
Испрва нисам их теретио ни за шта језиво. Физиономија им није дозвољавала да понесу више од два цегера одједном. Да се разумемо, злочин су могли чинити само једно према другом у тишини своје савршене кретње, у одсуству икаквог знака страсног живота у дугогодишњем браку. Знате оно: папуча у лету због неизбаченог смећа, кључ од кола пречицом кроз прозор због несипаног бензина, псовка у пролазу због неплаћеног телефонског рачуна.<br />
Баш ништа од тога иза њих, у устима других, није остало. Са савршеном брачном каријером на заласку, веровао сам, сачувај ме, Боже да ће бар једно умрети напречац. Да бар у нечему изненади и за корак претекне овог другог. Кад ето, ти једног јутра видим ја невиђено.<br />
На улазним вратима зграде умрлица са две слике. Биле су то комшије гарсоњерци. Сазнао сам да су тешко боловали кријући и да су на себи својствен, нечујан начин, отишли у ту "последњу шетњу" присилно заједно. Хладни, љигави зној слио се низ моја леђа.<br />
Ожалошћених на мрком папиру није било, забезекнутих пред њим и те како.</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-84219516018419479092017-10-18T07:03:00.000-07:002017-10-19T04:05:53.916-07:00Скупљачица шљива<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgklDHWLgsRCrXun_qnlLYk4S1yCd3KEDJL7vN2wsTOwoVbN2mUOH-V7k_UcpsF3iCM524vq6ttvoxnEea2US42eeruY0usEhnDgsYj_2hS6BssUwQ_ec7h4mV9G5gqF2khqpQ4k1HEOls/s1600/skupljacica+sljiva.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="183" data-original-width="275" height="212" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgklDHWLgsRCrXun_qnlLYk4S1yCd3KEDJL7vN2wsTOwoVbN2mUOH-V7k_UcpsF3iCM524vq6ttvoxnEea2US42eeruY0usEhnDgsYj_2hS6BssUwQ_ec7h4mV9G5gqF2khqpQ4k1HEOls/s320/skupljacica+sljiva.jpg" width="320" /></a></div>
Девојчица не старија од шест година, брисала је прсте од лепљивог сока шљиве о своје импровизовано радно одело. Никад нисам видео лошије скројену униформу за рад.<br />
Биле су то трегерице које је давно прерасла, са закрпама на коленима и мањком дугмади напред. Мршавим чланцима газила је траву крај пута која је бола баксуски.<br />
Зјапеће бачве иза ње деловале су празно; детиње руке једноставно их нису могле заситити шљивом.<br />
Исувише их је било по земљи, куловски уплетених у лист и траву. Али од нечег се морало живети, поручивали су њени стиснути дланови. Скупљачица шљива? Тако мала пред таквом будућности? Старијег света око ње није било. Претпоставио сам да обедују као што ред налаже у оближној кући домаћина коме су помагали. Ово дете било је остављено да одради свој део посла, без питања може ли га икако довршити. Хлеб се само пуном бачвом могао зарадити.<br />
У романима о руском селу и сељацима, увек сам те мобе доживљавао као колективну ратарску журку која се завршавла јелом и опијањем. Овај реализам ми је погорчио слику о томе.<br />
Да гума на ауту није отказала послушност попут јогунастог детета, никад не бих завршио у шанцу и видео овај призор. Док сам тражио потребни алат, кеса начетих бомбона у касети аутомобила шушнула је срамежљиво. Препаднутом дечјем погледу одговорио сам поклоном.<br />
Спуштајући гомилу бомбона на храпав длан, видео сам да су и оне воћне (са укусом проклете шљиве). Пу, мајку му - одмрморио сам за себе. Ауспух је закрчао као да у душнику има ни мање ни више него запалу коштицу. Призор је нестајао за мном споро, лењо брзином једва оправљеног аутомобила.<br />
<br /></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-14092148749890258682017-10-05T07:24:00.000-07:002017-10-05T08:14:21.662-07:00У следећем року<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWILP47BMQfskr_a3cIZ_bWmbeyeXjRh8KsPjGyMZbh27yFFjG5a49L-9R6FS6pXltpcVN_Wk9fzzDiwruiKRYpP0Gg6TwigT4FVaBAHg5U2XfXWOqp5GnzAQXIPpNpvNglrXVlfkm57M/s1600/rok.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="181" data-original-width="279" height="206" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWILP47BMQfskr_a3cIZ_bWmbeyeXjRh8KsPjGyMZbh27yFFjG5a49L-9R6FS6pXltpcVN_Wk9fzzDiwruiKRYpP0Gg6TwigT4FVaBAHg5U2XfXWOqp5GnzAQXIPpNpvNglrXVlfkm57M/s320/rok.jpg" width="320" /></a></div>
Октобар је грицкао нокте опсесивно, пљуцкајући све више и више капљица на пролазнике доле низ улицу. Ја сам чекао под костуром нашег дрвета. Бивша крошња није ме могла сакрити од кишног поподнева. Њен прозор у улици народног хероја није светлео.<br />
Било је то време кад сам обично чекао да ми баци белешке одозго. Лифт који је био у квару и моје ноге од олова условљавале су овакву размену информација у почетку. Али кад је њен рукопис почео да се криви под теретом обостране љубави, почео сам да се пењем горе и остајем све дуже у њеној соби. Њени су мислили друг са факса; учење за испит. "Ако децо, само немојте до касно"- биле су речи њене мајке. Господина пуковника, њеног оца, ретко сам виђао. Наслућивао сам да личи на њега јер мајка је била сушта супротност од ње. Ситна и тиха жена, она строга и жива у свему што ради. Заједничко учење одувек садржи све осим учења. Прешлишавали смо једно друго првим љубавним лекцијама. Колико те волим? Како ћу без тебе? Када смо се први пут пољубили?<br />
И друге само нама важне датуме гравирали смо по расутим белешкама. Одлазио сам кући уверен да све знам и да ћу положити испите.<br />
Пред професорима успевао сам да се сетим само оних страна на којима је она застајала да ме погледа, привуче к себи и подвуче фломастером оно што је најбитније.<br />
"Колега, сећате се фусноте у којој..." Улудо је професор покушавао да ме преведе у свет једва прошлих за ванредни рок. Знао сам да ћу пасти. Било је важно положити код ње. Тај тест мушкости; за то сам се спремао дан, ноћ. Нисам ни слутио да ћу је изгубити оног дана када нисам био на листи уписаних за наредну годину. Ћерка често одсутног, али угледног оца није смела више да ме виђа. Тиха, ситна жена која нас је дотад служила лимунадом и кексом пренела ми је то поруком застрашеног гласоноше. Сутрадан читаоница пуна презнојених, уморних лица дочекала ме је хладно и без поздрава. Са гомиле мојих папира врцкао се њен мазни рукопис и једна заноктица прегрижена онда када нам је било најлепше. </div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-49628229311565357872017-10-02T07:50:00.000-07:002017-10-03T05:45:09.327-07:00Верна друга, верна туга<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg2kMq2h4LhdXeJUDbZNenhRFm6eVMJmK9Wi7p9xAVVGXRlgKHllQL4KfDNfS0KcVpkoFXixg75zNq7y-sebJ8POUEsQfnev17__9zFk5kmO5JGlqTVy_BEA0GvKdQy1t0fFucn-2oqrDk/s1600/verna+druga.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="183" data-original-width="275" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg2kMq2h4LhdXeJUDbZNenhRFm6eVMJmK9Wi7p9xAVVGXRlgKHllQL4KfDNfS0KcVpkoFXixg75zNq7y-sebJ8POUEsQfnev17__9zFk5kmO5JGlqTVy_BEA0GvKdQy1t0fFucn-2oqrDk/s1600/verna+druga.jpg" /></a></div>
Офуцана реченица вукла се по папиру, лињала остављајући прљав траг.<br />
Злоречко није имао више шта да напише, а да се не понови. Силоватељ речи женскога рода, решио је да започне писање некако тврдо, мушки. Тражио је праву реч, набијену значењем и мучну. Како уопште почиње писање? Тако што као имаш шта да кажеш, па пожуриш да изудараш тастатуру; или баш немаш ништа ново да кажеш па извређаш жену у пролазу, она направи сцену, ето, ти инспирације. И после два дана кад дорадиш још коју бедну страну, извињаваш се на ствaралачкој=брачној кризи, и сав си "душа" иако душе немаш одавно.<br />
Живети са писцем је руски рулет. Метак ти не гине кад-тад. Познавање правописа и граматике битније је од кувања, прања. Ако умеш да слушаш, већи ти атрибут од покорног увета не треба. Дијагнозу стечену писањем од миља зову трагедијом генија... Ма, немој! Трагична је ту једино улога жене, којој би у зависности од епохе којој је "творац" приклоњен ваљало да буде мртва, или путена, најчешће надохват руке.<br />
Колико њих је кроз биографију скапавало на "дактилографском курсу" код инспирисаних мужева, будућих великих писаца (Толстој, Достојевски, Набоков). Нека је лака земља<br />
тим женама, а не ловорисаним писцима. Једини ловор који су икад виделе, а заслуге су им биле немале је онај при спремању купуса. За који су опет биле вређане од стране (не)обдарених мужева јер ко воли да му услед мањка духа, из тела одлази икакав вишак ваздуха.</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-34589943633887054732017-08-12T03:41:00.002-07:002017-08-12T04:00:28.866-07:00Game over<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivgsXwW4GVwA3y84CVy9ejYbLns31i2_bgWKMPsFyiZB1xPrqcplB0sV1efpG7jHZiWdRat36lpvK6wLt9ftvVm8oTx-ThyGaba5khMJp8GbKe9OvPRZbnxNRCdq93eQkLHlMKIK6ZgvY/s1600/game.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="194" data-original-width="259" height="239" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivgsXwW4GVwA3y84CVy9ejYbLns31i2_bgWKMPsFyiZB1xPrqcplB0sV1efpG7jHZiWdRat36lpvK6wLt9ftvVm8oTx-ThyGaba5khMJp8GbKe9OvPRZbnxNRCdq93eQkLHlMKIK6ZgvY/s320/game.jpg" width="320" /></a></div>
И да одем од ње и да се вратим, јасно ми је да више нећу моћи да је погледам.<br />
Оставио сам је у незаслуженим сузама са кутијом пуном заједничких ствари коју сам спустио пред њене ноге. Није их хтела назад.<br />
Рекла је - Твоје су! Ја могу само да их бацим у ђубре уместо тебе.<br />
Уради тако - узвратио сам са кнедлом у грлу.<br />
Иако сам ја био тај који оставља, сламала ме је слика девојке која ме очигледно још увек воли, а зна да је преварена.<br />
Очекивала је бар неку реч извињења.<br />
Видео сам да је вољна да преговара о љубави, да јој се правдам, она да вага и да ми на крају преда у руке опроштај. Опет сам је преварио - ћутањем. Обореног погледа процедио сам да нам одавно не иде и да желим да будем сам. Каква лаж? Мрзео сам самоћу, увек сам имао по две или више цура истовремено. Из матиша једва двојка, али био сам геније у прорачунатости.<br />
Све девојке су веровале да су једине, посебне; неговао сам утисак верног цука, а био сам џукела која заслужује да спава на кућном отирачу сам. Сваки пут када бих слагао да ми треба слободе прекшио бих седму Божју заповест јер увелико бих се ваљао у туђем кревету, бришући поруке које су стизале од њих.<br />
Кренуо сам лаганим кораком кући не осврнувши се више ниједном. Чуо сам да шутира ствари које је некад са толико пажње бирала за мене, очекивао сам да би могла да ме скалпира плочама које смо страсно размењивали. Јер као заљубљени флертовали смо цитатима, дописивали се у стиховима, вртели на рингишпилу омиљених песама. Пре него што сам скренуо иза угла, добио сам свог "Степског вука" назад директно у потиљак. "Дабогда остао сам заувек" - јаукнула је за мном. Крив, подвијеног репа све брже и брже одмицао сам.<br />
<div>
<br /></div>
</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-973773224029062392017-07-14T02:21:00.000-07:002017-07-16T22:05:18.269-07:00Будни су они који воле<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKDOUSG2HJ18eH7BZqkydmW1-kI1Bgfa9Diw9opXBJXhnezubKnzcGi4727SBiO7JqtTcsGMELj84syrEbEpc9zN84CXFX1EXD9CnKz2qoS5D8X6hgtC36HuGe3VO71Aam7-3rJYO5k6k/s1600/par.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="178" data-original-width="284" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKDOUSG2HJ18eH7BZqkydmW1-kI1Bgfa9Diw9opXBJXhnezubKnzcGi4727SBiO7JqtTcsGMELj84syrEbEpc9zN84CXFX1EXD9CnKz2qoS5D8X6hgtC36HuGe3VO71Aam7-3rJYO5k6k/s320/par.jpg" width="320" /></a></div>
Гледате ли тела вољених поред којих спавaте, онако испитивачки као да се не знате већ толико дуго. Увече кад све се смири, дан утиша тон и све боје постану тама, гледате ли лица својих уморних жена док беже у сан? Имају ли нових бора или смејалица та лица што вас свакодневно срде и веселе? Какве мисли вијугају под њиховом косом? Које се сумње мешкоље у перју улеглих јастука? Тиче ли вас се како су провеле дан и боје ли се чега без вас јер страхови никад на починак не иду сами. Одвуку оног слабијег да га преврћу под собом и зноје до јутра. Јесу ли жене које љубисте онако страсно и даље достојне пажње?<br />
Није ли их мајчинство уморило, окренуло на други бок у кревету? Леђа што некад сијаху под месечином нага, сада уздрхте само на дечји плач у ноћи. Спуштате ли дланове на њих и кад не траже од вас нежност? Или све одлажете за сутра, други дан или вече кад буде смејна и одморна. Део ћебета испод себе савијете, детиње себично, осетите грубе шавове њене спаваћице која се не скида више изазивачки, сама јер мајка је тек однедавно и треба јој сна.</div>
</div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-15159793245692109652017-06-21T23:18:00.000-07:002017-06-21T23:45:38.588-07:00Дупла шкорпија<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEikkbb78kKLc3uEDxqe1BOy-CAupq_6DDerfBBq01Sqa5LiAtXi4vzIadlYa2iixCMdd5BryHqi1znKGr8uY56_kRrCUCwToaDlMHFpvGcVfwYT2Ggf1wnuT_JjHC8gABLHF9yN2VZRsIc/s1600/skorpija.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="194" data-original-width="259" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEikkbb78kKLc3uEDxqe1BOy-CAupq_6DDerfBBq01Sqa5LiAtXi4vzIadlYa2iixCMdd5BryHqi1znKGr8uY56_kRrCUCwToaDlMHFpvGcVfwYT2Ggf1wnuT_JjHC8gABLHF9yN2VZRsIc/s1600/skorpija.jpg" /></a></div>
Дупла шкорпија, дупла роспија. Мајка је рекла да ми таква цура у животу не треба. Касније сам схватио да је имала право.<br />
Моја прва девојка била је од оних што се не представљају родбини и не уводе у друшво. Дошла је преко лета код рођака у наш крај.<br />
Докони израз лица, на пола спуштене наочаре, прекратки шортс и дуги реп приковали су моје очи одмах. Сећам се седела је наслоњена на ауто пред кућом својих рођака, иначе наших првих комшија. Враћао сам се са базена тог касног поподнева с пешкиром преко изгорелих леђа.<br />
Међутим, лепотица коју дотад нисам виђао привукла је сву моју пажњу. Знао сам већину девојака из краја, узорне цуре, сукње до колена, излазак до дванаест. Бунтовнице сам могао да намиришем на прву, ваљда, слично се сличном радује.<br />
За почетак морао сам да измислим разлог да одем у комшилук, обележим терен и покажем ко је алфа мужјак у крају. Мајци је тих дана требало чудо од машинице за млевење меса и ја који сам до тад био алфа лењивац, решио сам да јој га одмах донесем.<br />
Симона, отвори врата - узвикнула је комшиница!<br />
Дуги реп боје кестена рекао је:<br />
- Момак, шта треба?<br />
- Машиница за млевење меса. Моја мајка...Овај, ми смо ваше прве комшије! И ако ти треба неко да ти покаже крај...<br />
Пре но што сам успео да се представим, добио сам шта је требало, а она је нестала иза врата.<br />
Каква успијуша, помислио сам. Мада, свидело ми се што ме није ни погледала.<br />
Симона, какво је то име уопште? У нашем крају живеле су само неке Маје, Јоване, обичне цуре са још обичнијим именима. Следећу прилику са њом нисам смео да пропустим. Нисам знао колико ће још дана остати овде. Распусту се полако ближио крај. Морао сам да сазнам где излази, куда се креће.<br />
Баш као у песми "Једна ме девојка неће" требало је наћи шему да падне на теме, да примети да сам жив. Значи допратити је некако до куће, а ко ће то боље урадити него први комшија. Последњи дан августа горео је врелином достојном жарког лета на издисају. Чекао сам пред својом кућом са планом у рукама. Враћала се однекуд видно расположена и боса. Тетоважа мале шкорпије на њеном чланку, измамила ми је осмех. Каква бунтовница, прошапутао сам више за себе!<br />
- Ћао, Симона! Сећаш ме се? Нисам стигао да завршим реченицу кад сам осетио мирис њеног пијанства у устима. Жваку са укусом лубенице, предала ми је као трофеј бестидности и босоногим кораком ушла је у кућу и поново нестала. Био сам пољубљен и остављен у трену. Сагорео у жељи као шибица, схватио сам да је то мој први прави пољубац.<br />
И био је другачији као што што сам и очекивао, непланирано вешт са укусом пијане лубенице.<br />
<br /></div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-60629837292405015862017-06-06T04:24:00.000-07:002017-06-06T04:34:40.883-07:00Колико кошта прича?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaStZxTdAw0SK0Hx0Vh3P6IdaUbVCV-nVn-KNo0zZeS28Oo6M3WNV6tKvVDi5FNK-nHo-YmFRIetns_BD3mU023Hbwn910muOJX3jJGe7Ig0BoEz4E5OOblCHlMqZY_kUsjaTqKWM0MHc/s1600/pisac.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="225" data-original-width="225" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaStZxTdAw0SK0Hx0Vh3P6IdaUbVCV-nVn-KNo0zZeS28Oo6M3WNV6tKvVDi5FNK-nHo-YmFRIetns_BD3mU023Hbwn910muOJX3jJGe7Ig0BoEz4E5OOblCHlMqZY_kUsjaTqKWM0MHc/s320/pisac.jpg" width="320" /></a></div>
Био је ентузијаст без великог талента за писање. Желео је да иза себе остави трага, али био је човек без правог живота. Обичњак чији је дан почињао и завршавао се исто - послом. Нигде грађе за расписивање, али главе тврђе од Берхардовог "Бетона". Jедне вечери запитао се како би било откупљивати приче других људи, најпре их намамити у мрежу поверења и саслушати. Ко би био довољно луд да прода своју интиму, немаштину или муку. Пијанци, простакуше; честит човек сигурно не.<br />
Хтео је да потпише причу човека који би наликовао њему самом. Одувек је себе сматрао другачијим, али не рђавим. Пријатеља није имао, за њих је требало времена и новца, а он је откад зна за себе морао да ради и штеди. Упркос томе живео је скромно. Писање му је пало на памет као крајња могућност да оправда неистицање ни у чему. Живео је у згради са рошавом фасадом, у изнајмљеном стану на приземљу. Први комшија добар човек - удовац у годинама који је сваког седмог у месецу наглас плакао и ломио намештај. Од неког је морао да почне...Мистерију бучног комшије решио је да коначно раскринка следећег дана. Да чује причу која је нечији живот претворила у ритуал ломљења и плача. Је ли жена или ко други разглог његове неутешности? Ако треба, платиће стрпљењем своју нову каријеру - писца у покушају. Више није изгледало тако тешко, немогуће. Окуражио се, покуцао и са осмејком човека који купује и препродаје рекао: Комшија, данас имам времена и кафе за обојицу. </div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-3499572950714437731.post-49517620299400176242017-05-30T02:55:00.000-07:002017-05-30T23:45:09.621-07:00Мотколики<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhDxCH5kVeKrMr5mLSlaYfcAcObXAfezYq-lNjlGr_q1eTAXT46ZRlE-F-0nYt-772geIcV0o3tYl-KH2EaD0dT_Fs8tj2JLXBkBSYC1ZL7s-qoRn-30jSiKcy25ud-1otSKrpVr7-C-Oc/s1600/motkoliki.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="183" data-original-width="275" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhDxCH5kVeKrMr5mLSlaYfcAcObXAfezYq-lNjlGr_q1eTAXT46ZRlE-F-0nYt-772geIcV0o3tYl-KH2EaD0dT_Fs8tj2JLXBkBSYC1ZL7s-qoRn-30jSiKcy25ud-1otSKrpVr7-C-Oc/s200/motkoliki.jpg" width="200" /></a></div>
Мотколико створење ушло је на последњој станици у граду.<br />
Био је сумрак и недовољно светлости у аутобусу да бих у потпуности видео лик младића од двадесетак година. Приљубио се уз шипку и сачекао свој ред да покаже пропусницу. Последње седиште до прозора дало ми је позицију заштићеног сведока једне немиле ситуације.<br />
Мршава рука показала је очигледно неважећу пропусницу. Кондуктер без жеље да гледа кроз прсте, рекао му је да мора да плати. Мотколики је стајао непомично као да не чује шта му се говори. Људи су чекали свој ред да уђу, плате и седну. Нервозне руке још једном су опипале џепове и извукле празне дланове ван. Застој на путу...<br />
Гласови неразумних - Некa да паре, или некa се гони!<br />
Посегао сам за својим новчаником и платио бих да га бесна светина није изгурала напред, даље од кондуктерске правде. Још једна демонстрација немаштине прошла је уз мало псовки и много радозналих очију. Већ је био мој ред да изађем, у препуном аутобусу моје место остало је празно. Мотколики му је био најближи, али није сeо. Припијен чврсто уз шипку, плаћао је стајањем казну свог срамног немања. </div>
urosevic86http://www.blogger.com/profile/16325607959403853784noreply@blogger.com0